Obeležavanje Dana rudara otvaranjem Muzeja ugljarstva

Rudari u RTB-u Bor svoj praznik, Dan rudara 6. avgust obeležavaju u znatno boljim uslovima u odnosu na prethodne godine, jer je nova mehanizacija znacajno olakšala rad u razlicitim vremenskim uslovima kao i pod zemljom.

Zaposleni su uglavnom zadovoljni zaradom, mada kako kažu uvek ima prostora za bolje.

“Mnogo je bolje u odnosu na period od pre desetak godina. Uslovi za rad su i dalje teški, puno je prašine, cesto je u toku rada visoka temperatura, ali imamo dobru ventilaciju i navikli smo na ovakav rad”, kaže za Tanjug Boban Božic VKV kopac u borskoj Jami.

“Obezbedena je nova mehanizacija, a zaposlili smo i cetrdesetak mladih rudara, koji su nam znacajan oslonac. Zahvaljujuci tome uslovi u borskoj Jami su takvi da se može smatrati jednom od najsigurnijih jama u Srbiji, iako rizik uvek postoji”, naglašava Živoslav Ljubisavljevic, poslovoda investicija borske Jame.

Medu rudarima je i jedna žena. Severka Sezdanović je gotovo tideset godina sa rudarima u Jami.

“Pocela sam da radim 1986. godine. Svaki posao je težak, ali ako imaš volje problemi se prevazilaze. Kolege su mi velika pomoć, cesto zahvaljujući njima prva završavam radne zadatke. Preporucila bih svim devojkama da probaju ovo zanimanje”, kaže Severka Sezdanović.

Za razliku od podzemne eksploatacije, uslovi na površini su nešto drugačiji. Vremenski uslovi vozačima teških kamiona, bagera i buldožera često prave najveći problem.

“Kiše koje su ove godine pale bile su nam najveći problem. Srećom RTB Bor je nabavio novu mehanizaciju, pa smo uspeli da se izborimo sa padavinama. Na kopu su kiše i sneg najopasniji za kamione. Ali, navikli smo i borimo se”, govori vozac teških kamiona na površinkom kopu Veliki Krivelj Zoran Veljković.

Velika je odgovornost minera i radnika koji buše rupe za miniranje.

“Opasan je ovo posao. Radimo sa eksplozivima, moramo dobro da pazimo šta radimo. Osim toga bušalice rade na šet hiljada volti i to ume da bude problem. Ali naučili smo da čuvamo leđa jedni drugima.”, kaže bušač Rade Ilić.

Ove godine će obeležavanje Dana rudara u Boru biti u znaku završetka projekta izgradnje nove topionice i fabrike sumporne kiseline. Građanima bi njeno puštanje u rad trebalo da donese čistu životnu sredinu, a rudarima bolju i sigurniju buducnost.

Otvaranje obnovljenog Muzeja ugljarstva

Svečanost će početi rano ujutro, u šest sati, ispaljivanjem šest plotuna i nastupom duvačkog orkestra ispred Doma kulture u Resavici.

Centralni deo svečanosti biće održan u Rudniku Vrška čuka, koji ove godine obeležava 130 godina rada.

U okviri svečanosti, u Senjskom rudniku će biti otvoren obnovljen Muzej ugljarstva, na kome su izvedeni radovi u okviru obnove i uređenja Senjskog rudnika u grad muzej po projektu Savete Evrope.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin obići će rudare Senjskog rudnika, gde će, nakon silaska u okno, otvoriti Muzej ugljarstva. Senjski rudnik posetiće i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Za uređenje Senjskog rudnika u grad Muzej Evropska unija je izdvojila 1,5 miliona evra.

U 19.00 sati u Resavici, ispred Doma kulture, nastupiće etnogrupa “Chilim” iz Pirota, a u 21sat biće održan Koncert narodne muzike i nastup grupe “Novi spomenar”.

Neposredni povod štrajku u Senjskom rudniku, začetniku industrijalizacije Srbije, te daleke 1903. godine, 50 godina posle pronalaska i početka kopanja uglja u Senju, bilo je “otpuštanje sa posla trojice radničkih aktivista”.

Za devet dana štrajka, zapisali su hroničari tog vremena, rudari Sensjkog rudnika su “izborili povratak na posao dvojice otpuštenih radnika, skraćenje radnog vremena i besplatan olaj za osvetljenje”.

Predsednik Sindikata JP PEU Goran Nikolić, rekao je za Tanjug, da je situacija u rudnicima JP PEU, “veoma teška, ne sprovodi se Plan konsolidacije koji je Vlada Srbije donela 1.novembra prošle godine a zbog nepopunjavanja radnih mesta rudara koji su otišli u penziju”, rudarske jame su prazne i dnevno se kopa 1.000 do 2.000 tona uglja manje od plana”.

Kako je rekao Nikolić, sindikat i rudari oporavak rudnika JP PEU, koji raspolažu ugljem vrednim 40 milijardi evra, vide kroz energetski sektor i Elektroprivredu Srbije, odakle su “izbačeni” 2003.godine.