Set mera vlade obuhvata smanjenje plata i penzija većih od 25.000 dinara, oštru borbu protiv sive ekonomije, otpuštanje viška ljudi u administraciji, smanjivanje subvencija i jačanje privatnog sektora.
Evropska unija je reagovala porukom da je spremna da pomogne reformske napore Srbije u ovoj teškoj situaciji, uključujući, kako je rekao portparol evropskog komesara za proširenje Peter Stano, i pomoć preko IPA fondova.
Brisel smatra da nastojanja srpske vlade idu u pravcu strukturalnih ekonomskih reformi, kako bi se obezbedio rast i konkurentnost.
Fiskalni savet je ostao pri stavu da je plate i penzije trebalo linearni smanjiti za 15 odsto, a pošto je premijer išao “ispod” – tvrde da će se morati ići na povećanje PDV.
Sindikati i opozicija rešenje vide u progresivnom oporezivanju.
Ministar rada Aleksandar Vulin ocenio je da su mere očekivane i teške, ali jedino moguće rešenje da bi građani od 2016. godine živeli bolje.
“Postavlja se pitanje imamo li neki drugi put, neku alternativu ovim merama. Imamo, a to je da nastavimo da se zadužujemo i da smo u nevolji i da sve probleme ostavimo našoj deci”, rekao je Vulin.
Bivši austrijski kancelar Alfred Guzenbauer ocenio je da mere pokazuju da je srpski premijer Aleksandar Vučić odlučan da korača reformskim putem i sanira privredu i finansije Srbije.
“I pored sve oštrine mera, koje je premijer predstavio juče, pokazalo se da Vučić posebnu pažnju posvećuje socijalnoj ravnoteži”, istakao je savetnik srpske vlade.
Franko Fratini, predsednik Italijanskog društva za međunarodnu organizaciju smatra da će mere podstaći privredni rast i ozdravljenje srpske privrede u narednih godinu ili dve.
Fratini je ocenio da će najdelotvornije inicijative biti one koje se tiču borbe protiv sive ekonomije i političkog upliva i zapošljavanja u javnoj upravi.
Smanjenje penzija i plata u javnom sektoru spada, prema Fratinijevim rečima, među veoma teške mere, ali iskustvo zemalja poput Grčke, Portugalije ili Španije, koje su bile u goroj situaciji od Srbije, pokazalo je da su se te mere pokazale uspešnima.
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder ocenio je da novi reformski potezi premijera Srbije podsećaju na bolne i teške reforme koje je on sproveo u Nemačkoj.
“Mislim da su to važni koraci koji treba da odvedu zemlju u bolju budućnost. Privatizacije su takođe ispravna i neophodna mera. Nemački primer pokazuje da takve reforme za mnoge mogu biti bolne”, rekao je Šreder za Blic.
Direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Martin Knap smatra da su mere neophodne srpskoj privredi, da su one teške za građane Srbije, ali da je od takvih rezova mnogo gori državni bankrot.
Knap ističe da Srbija paraleno mora da radi na poboljšanju investicionog okruženja – i da na tom polju “mora da učini sve”.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenjuje da predloženo smanjenje plata i penzija nije dovoljno, te da će morati da se poveća PDV.
“Vučić je sinoć ponovio da su procene Fiskalnog saveta tačne, ali da je pri donošenju odluka o umanjenju plata i penzija pred očima imao ljude koji od tih primanja žive. Skeptični smo. Ako predlozi ostanu, moraće da se poveća PDV”, rekao je Petrović za Blic.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović navodi da su mere prvi korak u stvaranju pretpostavki za reforme.
“Jasno je da je fiskalna konsolidacija prvi korak, i da ona sama po sebi nije reforma, ali je stvaranje pretpostavki za reforme”, rekao je Vlahović dodajući da je sigurnio da bi potreba za smanjenjem plata i penzija bila mnogo manja, da se u ovaj set mera i strukturne reforme krenulo ranije, kao i da bi podizanje PDV-a dodatno ugrozilo ionako krhku privrednu aktivnost.
Savetnik ministra za EU integracije u Vladi Srbije Vladimir Krulj smatra da je premijer Vučić pokazao odlučnost i odgovornost prema državi i da efekte mera treba posmatrati na duži period.
“Poenta ovog paketa jeste ne samo da mere budu ispunjene, nego da država ima održivi razvoj u godinama pred nama”, istakao je Krulj.
Glavni urednik magazina Biznis Radojka Nikolić ocenila je da je predlog mera prvi korak u dobrom pravcu, ali nedovoljan, jer smo godinama sve radili suprotno od onoga što bi vodilo izlasku iz krize.
“Deo mera koji se odnosi na uštede, koje će biti napravljene za buduća izdvajanja, je samo prva mera, ali nedovoljna za ukupnu realizaciju reformi”, rekla je Nikolić i ukazala da vlada mora da reši problem bolje naplate poreza, poreskih dugova i smanjenje “sive” ekonomije.
Da su mere neophodne, ali nedovoljne smatra i predsednik Srpske asocijacije menadžera (SAM) Milan Petrović.
“Kada bi se ukinula sva izmišljena radna mesta koja su stvorena u poslednjih pet, 10,15,20 godina, smanjio bi se broj ljudi koji rade nepotrebno u javnom sekotru za 20 do 30 odsto. Moja procena je da to donosi uštedu od 300 miliona do 500 miliona evra. To nisu ljudi koji rade na platama od 25.000 dinara. Njihove su plate mnogo veće”, rekao je Petrović.
Sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je danas da taj sindikat ne podržava nijednu meru koja podrazumeva smanjenje prihoda, jer to vodi dalje u recesiju.
Mihajlović smatra da postoji prostor u javnom sektoru za značajne uštede i da je tu stranu trebalo više zahvatiti, a ostaviti plate i penzije.
Predsednik Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine Nemanja Vasić ocenjuje da su mere putokaz i za BiH i Republiku Srpsku u pogledu razvoja privrede.
“Za nas je (predlog mera) putokaz kako izaći iz problema i pošto je Srbija ispred u rešavanju sa tim programom, to će i nama biti putokaz kako treba da lečimo iste bolesti”, istakao je Vasić.
Hrvatski ambasador u Srbiji Gordan Markotić pozdravio je mere vlade Srbije, uz ocenu da su rezovi nužni, iako nisu prijatni.
“Nužno je napraviti rezove, jer, na žalost, bez rezova se ne mogu postići rezultati na duži rok”, rekao je za Tanjug Markotić.
Predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić izjavio je da je put izlaska iz krize u progresivnom oporezivanju 20.000 milionera u Srbiji i uključivanju dividendi u preduzećima u primanja, a ne u smanjenju plata i penzija.
On je apelovao na vladu da ne smanjuje plate i penzije, jer će, kako je ocenio, time srednji sloj stanovništva biti ugrožen i to će dovesti do odliva stručnjaka, te da nije fer da se kompletan teret krize prebaci na profesore, rudare, penzionere…
Liberalno demokratska partija ocenila je da ekonomske mere koje podrazumevaju smanjenje dela plata u javnom sektoru i penzija, ne znače ništa same po sebi, odnosno – bez sveobuhvatnih reformi.