U medijskim izveštajima ne bi trebalo, bez prethodnog pristanka izbeglica, otkrivati personalni identitet sagovornika koji beže od mobilizacije i otvoreno kritikuju političke i ratne neprilike u svojim zemljama.
Zahvaljujući internetu i društvenim mrežama, medijski tekstovi, fotografije i snimci planetarno su dostupni. Zato skrećemo pažnju da bi izbeglice koje se fotografijom ili snimkom učine prepoznatljivim mogli da imaju ozbiljne probleme u matičnim zemljama. Takvi pojedinci bi mogli bi biti prepoznati i sankcionisani ukoliko se vrate u svoje sredine, a postoji rizik da zbog njihovih medijskih istupa stradaju i članovi njihovih porodica koji su ostali u svojim zemljama.
Naročito je važno voditi računa o zaštiti dece, koja su potencijalno najugroženija u izbegličkim kolonama.
O kakvim rizicima je reč svedoči i slučaj britanskog novinara Šona Mekalistera u Siriji. Nakon njegovog hapšenja, sirijske vlasti su Mekalisteru oduzele kompjuter i upotrebile snimke i druge podatke da dođu do ljudi koji su mu davali izjave ili mu na drugi način pomogli u radu.
Posledice su poznate – uhapšeno je nekoliko njegovih sagovornika, uglavnom mirovnih aktivista, jedan je nestao, a oni koji su izbegli hapšenje morali su da pobegnu iz zemlje. Nakon ovog incidenta, otkrivena je složena i savremena mreža elektronskog i drugog nadzora koju je državni aparat u Siriji razvio i upotrebio mnogo puta.
Tim povodom, Međunarodni Komitet za zaštitu novinara objavio je apel da novinari zaštite identitet svojih izvora i saradnika iz Sirije.