Mićunović je Tanjugu izjavio da su u vreme kada je on vodio DS sednice Glavnog odbora katkad trajale i po 12 sati, zato što su članovi podsticani da debatuju i iskažu svoje mišljenje.
“Nismo uspeli da oživimo debatu unutar stranke, i to je moja glavna intencija, jer kada bi bilo debata u stranci ne bismo medije hranili konfliktima. Stranka je živ organizam i ona mora da struji i da se u njoj sučeljavaju argumenti”, objasnio je Mićunović.
Prema njegovim rečima, prirodno je da stranke uporedo sa rastom postaju sve praktičnije i da se više bave konkretnim problemima umesto političkom debatom, ali demokratsko sučeljavanje mišljenja se danas ipak prečesto žrtvuje efikasnosti.
“Mislim da pokrenem raspravu o tome kako izgleda unutrašnji politički život partija, jer ne možemo društvo dovesti do napretka i poštovanja procedura ako to nismo obezbedili u političkim strankama, jer stranke su laboratorije iz kojih društvo uzima pouke”, rekao je jedan od osnivača i prvi predsednik DS posle obnavljanja njenog rada.
Mićunović, koji je i sam posle nagomilanih neslaganja sa Ðinđićem napustio stranku da bi se posle nekoliko godina ponovo vratio u nju, rekao je da je u prošlosti bilo slučajeva da deo članstva istupi i formira novu stranku, zato što je ona u početku pre bila skup protivnika Slobodana Miloševića i nasleđa Josipa Broza nego ideološki profilisana politička organizacija.
Danas, međutim, prema, njegovim rečima, nema smisla da zbog političkih nesuglasica u DS neko napušta stranku ili eventualno formira novu.
Ne želeći da komentariše najnovije nesuglasice u vrhu DS, poput medijske polemike Dragana Ðilasa i Vuka Jeremića, Mićunović je stranačkim kolegama poručio da unutar stranke mogu da postoje oštri sukobi oko određenih pitanja i da je konkurencija u stranci prirodna i normalna, ali da na političkoj sceni mora nastupati jedinstveno kako je ne bi nađačale konkurentske partije.
Mićunović nije želeo da spekuliše o tome da li stranku očekuje vanredna izborna skupština, iako je Zoran Živković, bivši vršilac dužnosti predsednika stranke posle ubistva premijera Ðinđića, najavio da želi da pomogne “izlečenje DS” i osporio uspešnost sadašnjeg vrha stranke, nagovestivši da bi mogao da bude Tadićev protivkandidat.
Inače, pokretanje procedure za smenjivanje lidera stranke je u DS relativno jednostavno, pošto se na svakoj sednici Glavnog odbora vrh stranke praktično izjašnjava o poverenju predsedniku tako što glasa o njegovom izveštaju o radu između dve sednice. Mehanizam je uveden još u junu 1994. godine usvajanjem novog statuta DS.
Zanimljivo je da Statut DS predviđa i mogućnost neposrednih izbora za najviše funkcionere stranke, odnosno biranje glasovima svih članova stranke, koje, međutim, nikada nije primenjeno.
“O tome se raspravljalo pred poslednje izbore unutar stranke. Problem je što kada su stranke na vlasti pojedinci imaju i neke državne moći i uticaj na medije i lakše dopiru do glasača. Stranke vode računa o kadrovskim pitanjima, neguju kadrove i ne ostavljaju mogućnost da na njihovo čelo dođe neki demagog. Treba da se nađu instrumenti da svi kandidati imaju istu poziciju društvene moći”, objašnjava Mićunović.