Mladića je greškom privela saobraćajna policija, misleći da je obijao salaše i krao benzin, a zatim ga brutalno pretukla u policijskoj “šok-sobi”. Miloševi roditelji su podneli tužbu protiv batinaša, ali se na samo dva održana ročišta nijedan od tuženih policajaca nije pojavio, piše Press u izdanju od ponedeljka.
Miloš Živojinović, njegov brat Nenad i njihov drug privedeni su pre deset meseci u policijsku stanicu nakon rutinske kontrole u centru Srbobrana.
“To veče otac nam je dozvolio da iz njegovog automobila izvučemo nešto goriva i sipamo u auto mog druga, kojim je trebalo ujutru da idemo u Novi Sad da radimo fizičke poslove. U centru grada smo stali da kupimo pecivo i cigarete i tada su nam prišli saobraćajni policajci. Videli su kanticu od pet litara u kolima i pitali su odakle nam. Mi smo pokušali da im objasnimo odakle ona tu, ali nam nisu verovali. U stanici smo duvali i pokazalo se da sam ja izvlačio gorivo”, priča Miloš.
Živojinovićev brat i drug su pušteni nakon saslušanja, ali za Miloša od tog trenutka počinje pravi pakao, batinjanje kakvo nije mogao ni da zamisli.
Nenad je pokušao da ubedi policiju da mu dozvole da nazove naše roditelje, ali oni su mu odbrusili:”Ništa mu neće biti od malo batina.”
“Trojica policajca su me tukli dva sata u “šok-sobi”. Prvo sam sedeo na stolici, a od siline mnogih udaraca pao sam na pod. Oni su nastavili da me šutiraju i udaraju rukama – kaže Miloš, i dodaje:
“Skinuli su mi jaknu da bih, kako su rekli, osetio šta su prave batine. Podigli su me sa poda i opet nastavili batinanje. Vikali su na mene da priznam šta sam sve pokrao. Govorio sam im da nisam kriv i da nisam ništa ukrao. Ništa nije vredelo. Optužili su me da sam pljačkao neke salaše i pumpu i da sam ukrao dva traktora, 350 litara nafte, šleper robe, 100 grla stoke”.
Nesrećni mladić je nakon brutalne torture u policijskoj stanici u Srbobranu dobio noćne more, fobiju, halucinacije i pao u depresiju.
Lečio se dva i po meseca na Dečjoj psihijatriji u Novom Sadu. Još je pod jakim sedativima, a i fizičko zdravlje mu je narušeno jer su mu pomerene bubrežne lože i povređeni leđni mišići. Miloš nigde ne izlazi, ne viđa se više sa devojkom.
Komandir Policijske stanice u Srbobranu Radoljub Đinović nije želeo da komentariše tvrdnje Živojinovića, ističući da nema ovlašćenje za davanje izjave medijima. Kratko je prokomentarisao da je slučaj na sudu i da će presuda dati završnicu ovom događaju.
Miloševa majka Milka kaže da im je preko advokata nuđeno da policija plati 120.000 dinara Milošu i po 50.000 dinara njegovom bratu i drugu, a da se trojica policajaca koji su ga tukli kazne sa po 20 odsto od plate.
“Nismo na to pristali jer je poražavajuće da je nekome kazna za prebijanje deteta skidanje pet-šest hiljada dinara sa jedne plate. Cela stanica se tu noć pozabavila mojim Milošem, kao da je okoreli kriminalac ili ubica. Dok su njega tukli, u gradu je obijena trafika, a komšiji opljačkana kuća. Ne kažem da u srbobranskoj policijskoj stanici nema dobrih, pravih policajaca, ali, nažalost, ima i ovih drugih”, ističe Milka.
Novo suđenje je zakazano za 9. februar 2012. godine.
U tužilaštvu se najčešće zataškavaju slučajevi gde su prijave podnete protiv policijskih službenika zbog torture. Tražimo strože kazne za napad na policiju ali bi isto tako stroge trebalo da budu i prema policiji koja ume da bude bahata i razularena.