Srbija ima dobar zakonski okvir, ali posebno brine činjenica da su diskriminatori često – državni organi”, kaže ona.
Koliko je svaki detalj bitan pokazuje i odgovor na pitanje da li ona poverenik ili poverenica?
“Ja sam poverenica i mislim da je veoma važno da koristimo rodno senzitivni jezik, jer on čini žene vidljivim”
Zašto se kod nas na toleranciju gleda kao na slabost?
Mnogi ljudi smatraju da je tolerancija izraz popustljivosti i smatraju to negativnom osobinom. U javnom prostoru primetna je kultura nasilja, mnogi su skloni verbalnom nasilju, a ono se brzo može pretvoriti i u fizičko nasilje. Iskustvo pokazuje da su na ceni osioni, ljudi skloni da drugima nameću mišljenje, oni koji svakoga ko drugačije misli, ko se razlikuje, proglašavaju neprijateljem i tako se prema njemu i ponašaju.
Mnogi od nas to su poneli iz svojih kuća, nisu na vreme naučili da svako ima pravo na svoje mišljenje, da svako ljudsko biće zaslužuje poštovanje.
Tolerancija se mora učiti, kao što moramo naučiti i kako da mirno rešavamo sukobe jer su oni sastavni deo života svakoga od nas. Zbog toga moramo graditi kulturu mira i nenasilja, tolerancije i razumevanja, moramo naučiti da uđemo u tuđe cipele, da pružimo ruku onima koji se od nas razlikuju.
Zašto oni kojima je vaša pomoć najpotrebnija ne koriste pravo na nju i zašto mnogi svoju podređenost smatraju normalnom?
Diskriminacija je relativno nov pojam u javnosti i mnogi ljudi tek sada saznaju šta predstavlja to nejednako postupanje prema jednakima, odnosno jednako postupanje prema nejednakima. Drugo, mnogo je onih koji svaku nepravdu, recimo neuplaćivanje radnog staža, neodgovarajuću lekarsku uslugu, dakle razne situacije, doživljavaju kao diskriminaciju. Ono što je važno da se zna jesu dve stvari: prvo, diskriminator može da bude svako, baš kao što diskriminacija može da se desi svakome. I drugo, diskriminacija je zasnovana na ličnom svojstvu koje pojedinca ili grupu odvaja, stavlja u neravnopravan položaj. Posebno brine što su diskriminatori često –deržavani organi.
Šta izdvajate kao važne korake napred, one koji menjaju opštu atmosferu?
Izdvojila bih slučajeve koje smo rešili, a žrtve su bile čitave grupe naših građana. Tako su banke otklonile uslov da pozajmicu po tekućem računu i kredite mogu da koriste samo ljudi mlađi od 67 godina, a Nacionalna služba za zapošljavanje i internet portali više ne objavljuju oglase koji kao uslove imaju godine ili pol. Preporučili smo i da se izmeni propis prema kojem punomoćnici mogu da budu isključivo advokati, jer se time diskriminišu siromašnije osobe; bilo je na desetine pritužbi osoba sa invaliditetom zbog nepristupačnih javnih objekata. Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje uputili smo preporuku da sve trudnice i porodilje imaju zdravstvenu zaštitu, bez obzira na to da li im poslodavac uplaćuje doprinose…
Šta je to što se mora učiniti u društvu – državi, kući, školi, na poslu, ulici, u medijima – da se diskriminacija svede na razumnu meru?
Treba promovisati što više, na svakom mestu, jedan novi princip – nultu toleranciju na diskriminaciju. Suština je jednako uvažavati nekoga ko se razlikuje od nas po bilo kojoj ličnoj osobenosti – poreklu, jeziku, veri, invaliditetu, polu, seksualnoj orijentaciji, političkom uverenju… Jedna od prvih stvari može da bude dijalog koji nam nije jača strana. Takođe, tolerancija kao princip, otvorenost prema drugima, razumevanje različitosti, to su praktične lekcije koje treba da se nađu u nastavnim programima, u učionicama, o tome treba razgovarati sa decom i mladima i učiti ih od malih nogu.
Šta pogoduje jačanju diskriminatornih stavova i njihovom ispoljavanju?
Činjenica da je Srbija i dalje jedno tradicionalno i patrijarhalno društvo u kojem i dalje vladaju predrasude i stereotipi prema svim manjinskim grupama. Potrebno je promovisanje jednog novog sistema vrednosti koji nije moguće uspostaviti ako se ne prevladaju ideologija tradicionalizma, autoritarni mentalitet, politička nekultura i predrasude. Posebno je važno da se otkloni princip prema kojem pripadnicima većine može biti bolje samo ako manjinskim grupama bude gore.
Nije svaka nepravda diskriminacija, ali svaka je diskriminacija nepravda. kaže poverenica za ravanopravnost Nevena Petrušić i poziva građane i građanske koji se osećaju povređenima da upiute pritužćbu.
Obrazac pritužbe na više jezuika može se naći na sajtu www.ravnopravnost.gov.rs.