Postoji kampanja, koja se sprovodi u Kanjiži i u Subotici, koja je protiv migranata, a koja lokalnim vlastima koristi za sopstvene poene, rekao je Ðurović za RTS.
Srbija je pohvaljena kao jedna od prvih zemalja u regionu i jedna od retkih država u Evropi, koja je prema migrantima postupila humano, po zakonu i međunarodnim propisima i po savesti, ocenio je Ðurović.
Neprihvatljivo je podsticanje širenje predrasuda i zabluda prema migrantima, pogotovu ako se šalje sa pozicija lokalne vlasti, istakao je Ðurović i ukazao na problematične izjave predsednika opštine Kanjiža.
“Morali smo da reagujemo, kada je za izbeglice rekao da su manje inteligentne, da nisu isti kao drugi građani”, ocenio je Ðurović i dodao da je to diskriminatorna izjava, odnosno izazivanje nacionalne verske i rasne mržnje.
“Podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Subotici, jer ne smemo da dopustimo da se sa vrha lokalne vlasti šire predrasude da su migranti opasni i prljavi”, kazao je Ðurović.
Komentarišući podizanja žičane ograde, koju Mađarska pravi na granici i trebalo bi da bude završen 31. avgusta, Ðurović je rekao da se pretpostavalja da će u narednom periodu biti otežano kretanje ljudi i da će migranti duže ostati u zemlji.
“Preko 90.000 ljudi je izrazilo nameru da traži azil u ovoj godini, a imamo 800 mesta u centrima za azil. Zato je potrebno što pre otvoriti nove centre”, rekao je Ðurović.
Na pitanje o mogućnosti da se, kada Mađarska prema Srbiji izgradi do kraja žičanu ogradu, deo migranata uputi prema Hrvatskoj, Ðurović je ocenio da se može i to pretpostaviti i da će značajan broj ljudi pokušati da pređe mađarsku granicu, dok će drugi nameravati da se upute prema Hrvatskoj.
Ðurović je ocenio da je važno da se konačno politike o azilu na nivou EU implementiraju na jedinstven način.
Srbija mora da poveća ljudske i tehničke kapacitete smeštaja i za to je potrebna pomoć, rekao je Ðurović i dodao da očekuje da će ta pomoć biti finansijska.