“Finansiranje obrazovanja i zdravstva je jedan od važnih ustupaka Ahtisarijevog plana pa ni mi nemamo ništa protiv toga pod uslovom da se, kao što je planom i predviđeno, odvija transparentno i uz poštovanje kosovskih institucija” rekao je on.
Rajhel je ocenio da ukidanje paralelnih struktura mora da bude postepen proces ali da je iz izjava nemačke kancelarke Angele Merkel jasno da u tom pravcu moraju da budu preduzeti konkretni koraci pre nego sto Evropska unija Srbiji dodeli status kandidata.
Ahtisarijev plan je, po njegovim rečima najbolje rešenje sa kojim bi trebalo da se suoče obe strane. “Preporučujem da se Ahtisarijev plan ne demonizuje već da se precizno pogleda šta u njemu piše i ako se to učini može se ustanoviti da sadrži veoma velikodušnu regulativu za situaciju nacionalnih manjina, a posebno Srba na Kosovu”.
Rajhel je istakao da je Ahtisarijev plan izrađen sa ciljem da bude prihvatljiv za Srbiju. “To je bio predlog tadašnjeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija kojeg na žalost Beograd na kraju nije prihvatio, iako je Srbija pre samog iznošenja konsultovana” , dodao je nemački ambasador prilikom susreta srpskih i kosovskih novinara u Prištini.