“Nema razloga za paniku, u običnoj populaciji ljudi to je nešto što ne treba da nas zabrinjava, ima razloga da svaka bolnica razmišlja o ovom problemu i osvestimo problem rezistencije mikroorganizama u bolnici, jer to direktno utiče na bolničke infekcije”, rekla je Šuljagić za televiziju B92.
Superbakterije razvijaju otpornost na lek kada pacijent tokom lečenja duže vreme uzima antibiotike.
List Blic objavio je da su u Srbiji zabeleženi smrtni slučajevi zbog superbakterije koja se prenosi isključivo u bolnicama, a oboleli najčešće umiru od upale pluća i infekcije urinarnog trakta.
Institut za molekularnu genetiku u saradnji s Vojnomedicinskom akademijom i Institut za majku i dete jedini prate pojavu superbakterije, piše taj list.
Nema panike zbog superbakterije. Osnovno je da se za sve zdravstvene ustanove pravilno odrede vremenske distance za renoviranje i dezinfekciju svih prostorija u istoj. Na taj način se pojava superbakterija svodi na minimum. Oni koji često moraju obilaziti zdravstvene ustanove i bolnice imaju na uvid problem bezparice tako što se u mnogim zdravstvenim ustanovama pojavljuju oštećenja na svim elementima zgrade a i nedovoljan broj radnika za higijenu omogućuju pojavu superbakterija. Nije to problem samo zdravstvenih ustanova već i svih radnih prostora u državi gde radnici dnevno rade preko devet sati u prostoru mogućih pojava superbakterija. Zaštita na radu i zdravlje radnih ljudi nam je u drugo
m planu. Bolestan radnik često dolazi u bolnicu zajedno sa superbakterijom. Problem se javlja što to niko ne istražuje i ne prati pa kad nastanu problemi onda se diže halabuka.