Priča počinje na Kosovu, kada Ivan Stambolić 20. aprila 1987. godine u Kosovo Polje šalje svoju desnu ruku i najbližeg saradnika Slobodana Miloševića da smiri uzavrelu situaciju i spreči mogući konflikt između Srba i Albanaca.
„Svaka druga osnova koja bi bila zasnovana na nacionalnoj netrpeljivosti, na nacionalnoj mržnji, ne može biti progresivna osnova“, kazao je Milošević okupljenima na mitingu.
Govor je završen rečenicom „Živelo bratstvo i jedinstvo naroda Jugoslavije“, ali je dogovoren i novi sastanak i to sa predstavnicima Srba, na kojem je trebalo da iznesu probleme s kojima se suočavaju.
Došao je i taj petak, a Milošević je na sastanak došao sa prvim komunistom na Kosovu – Azemom Vlasijem. Ispred sale u kojoj se sastanak održavao bila je okupljena bila masa ljudi i skandirala „Jugoslavija, Jugoslavija“.
Dok su se unutra Srbi žalili na uslove u kojima su živeli i zločine Albanaca, napolju je masa počela da se gura s policijom, u čijim redovima su uglavnom bili Albanci, i došlo je do sukoba. Kako je za BBC ispričao Miroslav Šolević, učesnik tih događaja, izazivanje sukoba s policijom je bilo unapred planirnao od strane lokalnih Srba. Miloševića su obavestili da „policija tuče naš narod“.
Milošević je tada izašao napolje i u svojoj uobičajenoj pozi, visoko uzdignute brade, posmatrao masu dok su ljudi iz pratnje davali znak rukama da se okupljeni stišaju. Iskoračio je napred, ušao među ljude, i posle par pritužbi na policijske batine dvaput ponovio „ne sme niko da vas bije“.
Te večeri posle prikazivanja Dnevnika na RTS-u Milošević je ušao legendu, prikazan kao zaštitnik prava Srba na Kosovu.
Kasnije je u jednom intervjuu ispričao da je situacija na Kosovu u tom trenutku bila neizdržljiva, a da su ljudi bili obespravljeni.
Njegov savetnik Borisav Jović rekao je da bi u tim okolnostima pojava bilo koje srpske ličnosti „koja bi otvoreno dala za pravo srpskom narodu na Kosovu da mora biti zaštićen“ morala „eksplozivno da dobije“.
Govoreći o Miloševićevom usponu na kartu zaštite kosovskih Srba, Ivan Stambolić je u dokumentarcu BBC-ja „Smrt Jugoslavije“ rekao: „Uspeo sam sve zamke da zaobiđem, da izbegnem, Miloševića mi niko nije podmetnuo, ja sam ga izabrao“.