TS je, uoči Svetskog dana slobode medija, 3. maja, objavila ocene iz nacrta svog istraživanja stanja u medijima, sastavljenog u okviru šireg istraživanja o antikorupcijskom potencijalu društva.
To je nastavak istraživanja iz 2011. godine, od kada je registrovan napredak u pravnom okviru koji reguliše medije, ali i veoma loše stanje u primeni propisa, odnosno u praksi, ukazala je TS.
Broj medija sa nezavisnom uređivačkom politikom i raznovrsnom produkcijom u stalnom je opadanju, dok se istovremeno povećavao broj registrovanih medija.
Uređivačke politike velikog broja glasila “usklađene su s političkim prioritetima vlasti ili centara moći, dok je veoma mali broj medija koji su očuvali integritet i kredibilitet, uglavnom na ivici egzistencije”, piše u saopštenju.
TS ukazuje da snažan politički i ekonomski uticaj i pritisak na medije vrše vlast i centri moći povezani s političarima.
“Autocenzura je dosegla neslućene nivoe, do te mere da većina medija samo prenosi izjave političara, ne postavljajući pitanja”, konstatuje se u izveštaju o istraživanju.
“Na medije i novinare se vrši konstantan pritisak kroz optužbe ili aluzije da su ‘neprijatelji’, da rade u tuđem interesu, da su u sukobu sa interesom države i naroda. Ovo za posledicu ima minimiziranje kritike, kako bi mediji, odnosno novinari i urednici, time dokazali da su neutralni, a ne neprijatelji ili opozicionari”,
objasnila je TS.
Medijski zakoni usvojeni 2014. godine, predstavljaju napredak u pravnom okviru jer je time postavljena osnova za ukidanje državnog vlasništva u medijima i za projektno finansiranje, a usvajanjem novih propisa je povećana i transparentnost, pošto su postavljena pravila u vezi sa objavljivanjem podataka o vlasništvu nad medijima, konstatuje TS u saopštenju.
TS zatim ukazuje da je, međutim, “izostavljena obaveza objavljivanja podataka o finansijerima (donatorima) medija i najznačajnijim oglašivačima”, iako se ta preporuka nalazila u nacrtu Antikorupcijske strategije. Ali, “u konačnoj verziji koju je usvojila Vlada, ta preporuka je izmenjena i odnosi se samo na javne servise, a zanimljivo je da je prvobitni tekst ostao u engleskoj verziji”.
O korupciji se, piše dalje TS, u medijima može naći veoma malo tekstova ili priloga koji su rezultat istraživačkog rada novinara, bilo da su oni otkrili dokumente koji ukazuju na moguću korupciju, ili da su preneli navode svedoka, žrtava ili učesnika u slučajevima korupcije.
“O korupciji se, međutim, može naći ogroman broj priloga, ali su to u najvećem broju informacije o aktivnostima policije, tužilaštva ili Vlade, bez tragova analitičkog ili istraživačkog pristupa”, ukazuje TS u saopštenju.