Poverenik Rodoljub Šabić u razgovoru za Danas kaže da se broj predmeta iz godine u godinu kontinuirano povećava i da to važi za obe oblasti – za slobodu pristupa informacijama i za zaštitu podataka o ličnosti.
“Ilustracije radi, u oblasti slobode pristupa informacijama u 2012. godini primljeno je 3.649 novih predmeta, od čega su većina žalbe, a taj broj je u 2013. dostignut i premašen već početkom septembra”, ukazuje Šabić.
Prema njegovim rečima, na konstantan porast broja predmeta može se gledati na dva, dijametralno suprotna, načina. Kako kaže, s jedne strane, što je dobro, taj broj govori o porastu svesti građana, NVO, novinara i drugih o sopstvenim pravima i aktivnijem odnosu prema ostvarivanju tih prava, ali i o poverenju u instituciju poverenika.
“Međutim, s druge strane, taj broj, bez sumnje, što nije nimalo dobro, govori da se odnos vlasti na različitim nivoima menja nedovoljno brzo i da je još uvek prisutno mnogo problema u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama”, naglašava sagovornik Danasa.
Veoma je indikativno, dodaje Šabić, i to što se u fokusu žalbi i dalje nalaze informacije o raspolaganju javnim novcem i uopšte javnim resursima.
“Činjenica da u vezi s pristupom informacijama ove vrste već godinama postoji mnogo problema više je nego zanimljiva sa antikorupcijskog stanovišta. S tim u vezi, vredi podsetiti na slučajeve koji su najsnažnije apostrofirani u okviru borbe protiv korupcije, na ‘24 sporne privatizacije’. U čak 15 od njih, žalbe podnete povereniku od Saveta za borbu protiv korupcije, novinara ili građana, ukazivale su, bar indirektno, na to da postoji problem, a donošena su i rešenja poverenika kojima se nalagalo da se određene informacije učine javnim”, kaže Šabić ističući kao apsurdno to da je vladin Savet za borbu protiv korupcije do brojnih informacija dolazio tek nakon intervencije poverenika.
Kada je reč o nivoima vlasti, Šabić kaže da se najviše žalbi, 43 odsto njih, tiče republičkog nivoa, 25 odsto lokalnih samouprava, odnosno 19 odsto javnih preduzeća. O tome da su raspolaganja javnim novcem i resursima definitivno u žiži interesovanja javnosti, govori i činjenica da se glavni problemi u vezi s pristupom informacijama evidentno „sele“ iz organa vlasti, ministarstava i drugih organa vlasti, u javna preduzeća, smatra Šabić.