“Najteži deo posla regulatora je da pronađe liniju koja bi dala što veći prostor slobodi izražavanja a da sprovede pravila koja onemogućavaju da neko tu liniju prekorači. Regulator ne režira program, on je tu da bi pre emitovanja savetovao, a nakon emitovanja da kažnjava”, rekao je Sater na okruglom stolu sa temom “Regulacija rijalili programa”.
On je ukazao na to da Srbija nema finansijske sankcije kao opciju kažnjavanja bilo kog nepoštovanja pravila i da je to velika prepreka, navodeći da se u Ecropi uvođenje finansijskih sankcija emiterima pokazalo kao vrlo efikasno.
Sater smatra da je važan pametan izbor članova regulatornog tela.
“Regulator uvodi pravila i poštuje ih, ako ih ne poštuje – promenite regulatora”, rekao je Sater.
Šef Misije OEBS u Beogradu Peter Burkhard rekao je da je kvalitet televizijskog programa u Srbiji sumnjiv i da je neophodno izmeniti postojeći zakon, kako bi REM imao veća ovlašćenja, i da je je neophodno hitno imenovati članove Saveta tog tela.
Ljubiša Kuvekalović, pravni savetnik REM-a, rekao je da su “učesnici rialiti programa eksploatisani, dominira nepristojno ponašanje, verbalno i neverbalno nasilje, a učesnici neretko imaju kriminalnu prošlost” i da je “neminovan loš uticaj na gledaoce”.
“Zato smo 2014. godine uveli pravila po kojime je emitovanje predviđeno posle 22 sata, a uvedena je i preporuka zabrane za mlađe od 16 godina. Međutim, situacija se posle stupanja na snagu pravilnika nije popravila. Izrečene su samo dve opomene, sedam upozorenja i jedna privremena zabrana emitovanja”, naveo je Kuvekalovic.
Novinar Branimir Grulović je posebnu pažnju posvetio maloletnim gledaocima koji među učesnicima rialiti programa traže uzor.
Grulović se nije složio sa ostalim učesnicima da je obaveza emitera da zaštite decu od lošeg uticaja televizijskog sadržaja.
“Svaki televizor ima dugme i za gašenje i za promenu kanala. Ako se već brinemo za decu, moram da vam iznesem podatke najnovijeg istraživanja koje pokazuje stepen nasilja, podeljen po žanrovima. Naviše nasilja ima u crtanim filmovima, potom u promo materijalu za najavu emisija, na trećem mestu su igrani filmovi, potom muzički spotovi, a tek na petom je rijaliti forma, nakon koje su nam ostale samo još sapunice – na poslednjem mestu”, istakao je Grulović.
Sater je naglasio da je “snaga uticaja rialiti programa u tome što nije u pitanju režija, već se prikazuju pravi ljudi, sa pravim emocijama i spontanim reakcijama”.
“I ja sam odrastao uz holivudske filmove ali je bilo jasno da krv nije prava, gledao sam crtane filmove i znao da će ubijeni lik da ustane i da će pozitivac pobediti. Rijaliti je daleko snažniji jer nema kontrole, ni scenarija”, objasnio je Sater i dodao da je zbog toga ključno pitanje moral pri izboru učesnika.
Reditelj Ljubiša Ristić je, u izjavi Tanjugu, stavove stranog eksperta za postavljanje granice između slobode izražavanja i primene zakona nazvao “savetnikom za cenzuru”.
“Uvek je bilo pravila. Ne vidim u kom kontekstu je uvođenje granice i kazni van konteksta cenzure”, rekao je Ristić.
Na panelu, koji je održan u organizaciji OEBS- a, obratio se i sociolog Ratko Božović koji je rekao da je “naše društvo generalno nasilno”.
“Nema velike razlike u televizijskom sadržaju. Iste manire imaju učesnici rialiti programa kao i članovi parlamenta čija zesedanja se takođe emituju uživo. Televizijski program je odraz stanja u društvu”, zaključio je Božović.