Rasprava se nastavlja izlaganjem članova srpskog pravnog tima profesora Vilijema Šabasa i advokata Novaka Lukića i Dušana Ignjatovića.
Srpski pravni tim je u ponedeljak prvog dana svog izlaganja odgovorio na hrvatske optužbe i osporio dokaze, a tokom jučerašnjeg dana nemački profesori Kristijan Tams i Andreas Cimerman svoje izlaganje su posvetili proceduralnim pitanjima nadležnosti suda za odlučivanje u ovom sporu pre 27. aprila 1992. godine, kao i odgovornosti Srbije po Konvenciji o sprečavanju genocida.
Oni su izneli sudu svoje stavove da je pravno neosnovana tvrdnja Hrvatske da se Konvencija moze primeniti i retroaktivno, kako bi se zasnovala odgovornost Srbije za događaje iz 1991, što su potkrepili brojnim slučajevima iz međunarodne prakse tokom 20. veka.
Cimerman i Tams su ukazali da do 27. aprila 1992. godine Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), čiji je pravni sukcesor Srbija, nije postojala kao država, pa je samim tim nije ni obavezivala Konvencija o sprečavanju genocida, koja je osnov hrvatske tužbe.
Kako su zločini sa genocidnom namerom koje je opisala Hrvatska mahom dogodili pre nastanka SRJ, odnosno Srbije kao države kada je počela da je obavezuje Konvencija o sprečavanju genocida, hrvatska tužba protiv Srbije za genocid gubi smisao, istakao je tokom svog izlaganja Cimerman.
“Slučaj Hrvatske na taj način u potpunosti zavisi od vremenske nadležnosti suda za odlučivanje, odnosno na retroaktivnoj primeni Konvencije o genocidu na opisane događaje”, rekao je Cimerman, napominjući da je tog stava bio i raniji zastupnik Hrvatske tužbe Ivan Simonović.
(Cimerman se tu pozvao na dokument iz 2006. kasnije javno objavljen preko Vikiliksa, odnosno telegram Simonovića poslatom predstavniku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Zagrebu.)
Takođe, kako je naveo, Hrvatska tužba zavisi od mogućnosti pripisivanja tih akata nasilja Srbiji pre nego što je postala ugovorna strana Konvencije o genocidu.
Profesor Cimerman je ukazao da Srbija ne može da bude odgovorna za kršenje Konvencije o genocidu pre 27. aprila 1992. godine, niti taj Sud ima nadležnost da odlučuje o njima.
On je podsetio da je Srbija u svojim pisanim podnescima prilično intenzivno obradila to pitanje, ali da je u svojoj prošlonedeljnoj usmenoj prezentaciji Hrvatska pokušala da odgovori na te argumente pogrešno ih interpretirajući.
Cimerman je pored ostalog naveo da bi država biti odgovorna za nasilje po običajnom pravu zasnovanom na zabrani genocida još pre nego što je Konvencija o genocidu postala obavezujuća za državu, ali odgovornost države za kršenje običajnog prava nije pitanje kojim se bavi taj Sud, što je potvrđeno i u njegovoj praksi.
Takođe je, pozivajući se na Vikiliks i telegram Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Zagrebu, citirao Simonovića, da je tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman podneo tužbu protiv Srbije za genocid 1999. samo da bi se “paralizovala” istraga protiv Hrvata pred Haškim tribunalom.