Poseta Petera Sorensena Prištini smatra se važnim trenutkom u kako mnogi veruju nastavku procesa pregovora koji treba da vodi ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Cilj sastanaka sa čelnicima institucija i političkih stranaka bio je da se prenese poruka o odlučnosti EU da obnovi pregovarački proces, koji je u poslednjim mesecima suočen sa zastojem i rastućim tenzijama.
Tokom boravka u Prištini, Sorensen se sastao sa premijerom Aljbinom Kurtijem i predsednicom Vjosom Osmani, s kojima je razgovarao, kako je saopšteno, o implementaciji Ohridskog sporazuma, evropskim integracijama i potrebi za deeskalacijom situacije na severu.
Premijer Aljbin Kurti poručio je specijalnom izaslaniku EU Peteru Sorensenu da je Kosovo posvećeno sprovođenju evropskih vrednosti, ali je istovremeno ponovio stav da Beograd nije ispunio svoje obaveze iz prethodnih sporazuma. Kurti je ponovo zatražio da EU „odmah ukine“, kako je naveo, „nepravedne sankcije protiv Kosova”. Govoreći o dijalogu, Kurti je insistirao na „potpunom i bezuslovnom sprovođenju Osnovnog sporazuma i Ohridskog aneksa“. Takođe je podsetio na napade u Banjskoj i kanalu Ibar-Lepenac, ocenivši da „Milan Radoičić i njegova grupa i dalje predstavljaju pretnju bezbednosti i normalizaciji odnosa, sve dok ostaju na slobodi u Srbiji“. Ponovio je zahtev da Srbija izruči Radoičića Kosovu radi suđenja, saopštila je Vlada Kosova.
S druge strane, predsednica Vjosa Osmani apelovala je na EU da Kosovo tretira ravnopravno u dijalogu i da ukine restriktivne mere uvedene 2023. godine, koje, kako je ocenila, nepravedno pogađaju građane Kosova. „Kosovo je dosledno pokazalo konstruktivnost u dijalogu i ostaje posvećeno evropskom putu. Međutim, ne možemo da prihvatimo mere koje nepravedno sankcionišu građane Kosova i doprinose disbalansu u pregovorima“, poručila je Osmani.
Evropska unija je u junu 2023. godine uvela kaznene mere Kosovu nakon eskalacije tenzija na severu zemlje. EU je tada ocenila da Vlada Kosova nije učinila dovoljno na smanjenju tenzija.kako je tada navedeno, nepoštovanja zahteva za deeskalaciju situacije na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Ove mere su na snazi i već obuhvataju zamrzavanje fondova i ograničavanje političke saradnje, i time postale kamen spoticanja u pregovorima Prištine i Brisela.
Glavna tema: Ohridski sporazum i njegovo sprovođenje
Svi lideri Albanaca sa Kosova su od Sorensena zatražili da Evropska unija ukine kaznene mere protiv Kosova i nastavi da podržava Kosovo u njegovim naporima ka integraciji. Sa specijalnim izaslanikom EU konkretno o dijalogu razgovarao je glavni kosovski pregovarač i prvi zamenik premijera za evropske integracije, razvoj i dijalog, Besnik Bisljimi. „Istakli smo da Osnovni sporazum i Ohridski aneks moraju biti u potpunosti sprovedeni kroz pravično i jednako definisan plan redosleda obaveza između strana. Stav Evropske unije, prema kojem je ponašanje Srbije u Savetu Evrope kršenje sporazuma, od posebnog je značaja“, navedeno je u saopštenju iz Bisljimijevog kabineta. Priština je time Sorensenu zvanično prenela stav da Beograd krši dogovoreno lobiranjem protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, pozivajući se na član 4 Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, koji predviđa da „Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“.
I opozicija je imala jasne poruke za Sorensena. Lideri albanskih stranaka podržali su proces dijaloga uz posredovanje EU i direktno učešće Sjedinjenih Američkih Država, s posebnim naglaskom na postizanje međusobnog priznanja. Predsednik Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići ocenio je da dijalog treba da se nastavi s „novom energijom, konstruktivnim pristupom i jasnim fokusom na konkretne rezultate“. Pitanje Zajednice srpskih opština bilo je ponovo u fokusu. Predsednik Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku ponovio je Sorensenu protivljenje nacrtu statuta ZSO, koji je, prema njegovim rečima, „neprihvatljiv jer uvodi teritorijalnu autonomiju unutar Kosova“. Opozicija je od Sorensena zatražila da u pristupu dijalogu primeni „principe jednakosti i reciprociteta u svim fazama pregovora“.
Bezbednosna situacija i uloga KFOR-a
Tokom prve terenske posete, specijalni izaslanik EU Peter Sorensen obratio se medijima u Prištini, nagovestivši osnovne principe svog rada, ali bez iznošenja konkretnih detalja. On je istakao da je smirivanje situacije na severu Kosova ključni preduslov za napredak u dijalogu i najavio da će Evropska unija insistirati na obostranoj implementaciji dogovorenih obaveza.
„Evropska unija nije zainteresovana samo za formalne sastanke, već za konkretne rezultate. Dijalog mora da donese opipljive promene za ljude na terenu“, izjavio je Sorensen.
Dodao je da će njegov prioritet biti organizacija sastanaka između predstavnika Kosova i Srbije, dok same strane odlučuju o potencijalnim kompromisima. „Dijalog služi tome da obezbedi sastanke. Da li to znači i kompromise ili ne, zavisi od strana da to odrede“, rekao je Sorensen.
Izvesno je da će i njegov mandat biti opterećen istim izazovima s kojima se suočavao njegov prethodnik, pre svega neslaganjima oko postojećih rešenja, poput pitanja Zajednice srpskih opština, i stalnim tenzijama na severu Kosova. Upravo zbog bezbednosnih pitanja, Sorensen se sastao i sa komandantom KFOR-a, generalom Enrikom Barduanijem.
„General-major Barduani je istakao nepokolebljivu posvećenost KFOR-a pružanju podrške svim naporima međunarodne zajednice u korist dugoročne bezbednosti na Kosovu i stabilnosti u regionu“, saopštio je KFOR.
Tenzije na severu Kosova eskalirale su krajem 2022. godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije u znak protesta protiv odluke Vlade u Prištini da ukine srpske registarske tablice. Kriza je kulminirala u septembru 2023, kada je grupa Srba, predvođena Milanom Radoičićem, izvela oružani napad u selu Banjska. Tom prilikom ubijen je jedan pripadnik kosovske policije, dok su trojica Srba stradala u sukobu sa kosovskim snagama. Od tih događaja nije došlo do značajnog napretka u procesu normalizacije odnosa, već se s vremena na vreme beleže novi talasi tenzija i zaoštravanja.
Dijalog između Kosova i Srbije traje od 2011. godine, uz posredstvo EU, ali mnogi sporazumi nisu implementirani, dok su političke tenzije i dalje visoke. Na poslednjem sastanku u Briselu, održanom 17. decembra 2024. uz posredovanje prethodnog izaslanika Miroslava Lajčaka, Kosovo i Srbija su se složili oko pune primene zajedničke deklaracije o nestalim osobama.
Nekoliko dana po stupanju na dužnost 1. februara 2025. godine, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog između Kosova i Srbije, Peter Sorensen, održao je u Briselu odvojene sastanke sa glavnim pregovaračima Prištine i Beograda, Besnikom Bisljimijem i Petrom Petkovićem. Sorensen je tada izrazio zadovoljstvo konstruktivnim razgovorima.
Nakon posete Prištini, očekuje se da Sorensen dođe u Beograd, gde bi se sastao sa državnim vrhom. Tačan datum posete još uvek nije poznat, ali se očekuje da će glavne teme razgovora biti implementacija Ohridskog sporazuma i naredni koraci u procesu normalizacije odnosa.
Prethodno se, na marginama Minhenske bezbednosne konferencije u februaru, Sorensen sastao sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem. Tokom tog susreta, Đurić je izrazio nezadovoljstvo odnosom Prištine prema dijalogu, naglasivši da ona „uporno odbija da ispuni obaveze preuzete Briselskim sporazumom“. „Režim Aljbina Kurtija javno izjavljuje da ne želi da dozvoli formiranje Zajednice srpskih opština, što je ključni element Prvog briselskog sporazuma“, poručio je Đurić Sorensenu.
Šta sledi?
Od novog specijalnog izaslanika očekuje se novi zamah u dijalogu Beograda i Prištine. Poznavaoci prilika veruju da bi potencijalne promene mogle da počnu redefinisanjem formata pregovora, kako bi se postigao konkretan napredak u sprovođenju prihvaćenih obaveza.
Međutim, obe strane trenutno zauzimaju jasne i čvrste pozicije. Priština insistira na ubrzanju evropskih integracija Kosova, uz zahtev da EU ukine sankcije Prištini i izvrši dodatni pritisak na Beograd da ispuni svoje obaveze. Zvanična Priština optužuje Beograd da aktivno sprečava sprovođenje Ohridskog sporazuma, dok Beograd tvrdi da Priština krši dogovor odbijanjem da formira ZSO. Beograd vidi Zajednicu srpskih opština kao ključnu tačku dijaloga i preduslov za nastavak procesa, dok Priština smatra da je to pitanje zatvoreno i da neće dozvoliti uspostavljanje strukture koja bi, kako tvrdi, mogla da „ugrozi kosovsku državnost“.
Zbog ovako suprotstavljenih stavova, Ohridski sporazum često se posmatra kao (još uvek) mrtvo slovo na papiru. Ključni problem ostaje nedostatak mehanizama za njegovu primenu, dok je poverenje u Brisel kao posrednika znatno narušeno na obe strane.
Sa novim izaslanikom otvara se pitanje da li EU danas može da pomeri i promeni stvari sa mrtve tačke. Ovo je posebno neizvesno u trenutku kada Unija istovremeno balansira između više izazova, odnosa sa SAD, rata u Ukrajini i unutrašnjih problema u državama članicama. Istovremeno, i dalje je nejasna uloga nove administracije u Vašingtonu u procesu dijaloga, s obzirom na to da nije poznato da li će delovati nezavisno od EU, kao što je to bio slučaj tokom prvog mandata Donalda Trampa.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas prošlog meseca je izjavila da je svesna kritika na račun dosadašnjeg formata dijaloga između Kosova i Srbije. U tom kontekstu, najavila je da će, zajedno sa Sorensenom, razmotriti mogućnosti za „unapređenje i funkcionalizaciju dijaloga“.
Sorensenova poseta Prištini, odnosno početak njegovog aktivnog angažmana kao izaslanika EU, otvara ključno pitanje – da li će se nakon decenije i po konačno napraviti iskorak ka normalizaciji odnosa između dve strane. Još veći izazov jeste da li će novi izaslanik EU uspeti da pronađe model koji može doneti konkretne rezultate i dugoročnu stabilnost u regionu, ili će se dijalog nastaviti u okvirima birokratskih ograničenja i političkih opstrukcija.
Ipak, trenutne okolnosti na terenu ne idu u prilog nastavku dijaloga, koji je za obe strane nepoželjan, ali neophodan. U Prištini su u fokusu konačni rezultati izbora i formiranje nove vlade, dok Beograd potresa politička i društvena kriza izazvana masovnim studentskim i građanskim demonstracijama.
Tokom poslednjih godina mandata Miroslava Lajčaka napravljen je ključan korak napred, kada su dogovoreni Sporazum o putu ka normalizaciji i Ohridska agenda. Međutim, od tada se nije daleko odmaklo jer problem ostaje njihovo sprovođenje. Međunarodna zajednica bila je fokusirana na rešavanje bezbednosnih incidenata na severu Kosova, dok se Evropska komisija bavila formalizacijom postignutih sporazuma, kako bi obe strane ne samo politički, već i pravno obavezala na njihovo ispunjenje. Tako su u Srbiji unete izmene i dopune Poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa EU, dok su Kosovu uvedene restriktivne mere zbog nedovoljne saradnje sa Zapadom.
Jasno je koji su ključni problemi, a naučene su i lekcije iz dosadašnjeg toka dijaloga. Sada pregovarački proces ima dva moguća puta, ili će se nastaviti stagnacija, uz održavanje trenutnog nivoa stabilnosti, ili će strane biti primorane da prihvate dogovorene sporazume na osnovu realnosti koju su ti dokumenti već definisali.