MAJA MILOŠ, filmska čarobnica
Beogradska filmska rediteljka najmlađe generacije Maja Miloš zapalila je Evropu debitantskim igranim filmom Klip. Početkom februara na prestižnom festival u Roterdamu dobila je nagradu Tigar i nagradu holandske kritike. Onda je Klip nastavio svoj nagrađivani život, ali i kontroverze jer je, recimo, u Rusiji trajno zabranjen zbog toga što”, kako je objašnjeno, “sadrži nenormativnu leksiku, obiluje scenama sa narkoticima i alkoholom, kao i erotikom”.
Sasvim suprotno roterdamskom obrazloženju: “Energično, buntovno, autentično, iskreno i otkrivajuće delo, koje modernim sredstvima opisuje ‘mobilnu’ generaciju koja svoj život dokumentuje snimcima na mobilnom telefonu. Klip postavlja mnoga pitanja i ne daje odgovore.”
“Ovde se veoma malo bavimo problemima mladih jer to nije tema za naslovne strane. Toliko toga ima: maltretiranja, agresije, besa, destrukcije, autodestrukcije, seksa, a u medijima se pojavljuju samo ekstremi”, rekla je Maja za Novi magazine u februaru posle velikog uspeha.
I još: „Klipom sam htela da kažem: ‘Ako želite da saznate kako izgleda Srbija, gledajte Nacionalnu geografiju ili dokumentarne emisije o lepotama prirode. Mi ovde razmišljamo o svojim problemima, a preko nas ćete i vi razmišljati o svojim“.
Film je potom u Motovunu nagrađen kao najbolje regionalno ostvarenje.
Maja je na Klipu radila tri godine, posle kastinga na kojem su izabrani izrazito mladi glumci na setu, sve je teklo iznenađujuće glatko, uprkos napornim scenama koje su glumci morali da dočaraju: “Bila sam toliko uzbuđena što sam uspela da završim film i što je on snimljen da uopšte nisam bila svesna šta se oko mene događa”.
Klip je prvi dugometražni igrani film Maje Miloš koja je 2008. godine diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na odseku za filmsku i televizijsku režiju.
AMELA TERZIĆ: Zlatna devojka
Rođena Pribojčanka koja živi i tenira u Novom Pazaru Amela Terzić na Svetskom juniorskom prvenstvu održanom ove godine u Barseloni osvojila je srebrnu medalju. To je, kako kaže za Novi magazin, do sada najdraže priznanje, iako u njenoj bogatoj riznici ima i tri evropska zlata, više bronzi i još po koje srebro.
„U Barseloni sam se takmičila sa Etiopljankama i i Kenijkama, devojkama koje trče najbolje na svijetu i to je bio poseban izazov, kao što je za svaku atletičarku iz Evrope i drugi dijelova svijeta izazov, pa je zato i to srebro za mene posebno“, kaže Amela Terzić sa kojom razgovaramo posle popodnevnog treninga.
Trči na 1.500 i 3.000 metara, a sa 19 godina sprema se za narednu etapu – takmičenja u mlađoj seniorskoj grupi. Prvo je evropsko prvenstvo jula. Na pitanje šta joj je cilj u novoj sezoni odgovara spremo – da bude što bolja. A dokle će stići, pokazaće vreme: „Imaću sledeće godine mnogo više takmičenja i mitinga. Mlađe seniorke su vrlo zahtevne, ali već sam trčala sa njima, znam ih i probaću da se izborim za što bolje plasmane“.
Istina, to ne zavisi samo od nje i njenog trenera Rifata Zilkića – Novi Pazar već čini koliko može, a države malo ili nimalo pripomaže, mada Amela pominje Atletski savez i predsednika Srbije Tomislava Nikolić joj je čestitao srebro iz Barselone. Ipak, to je sve, a kako nje njen trener već izjavio – Olimpijski komitet Srbije se zbog lobiranja jačih saveza već četiri godine greši o nju i ne da joj titulu najboljeg mladog sportiste iako je to odavno zaslužila.
Najvažnije ipak da ova nadarena devojka dobije prave uslove za trening, jer vrhunski rezultati u vrhunskoj konkurenciji mogu da se očekuju samo ako su treninzi zaista u optimalnim uslovima za ove duge pruge. Njeni lični rekord od 9:17,61 na 3.000 metara i 4:07,59 na 1.500 metara najbolja su preporuka za ulaganje. U Barseloni je oborila i nacionalni trening, a pre samo nekoliko dana osvojila je u Budimpešti na juniorskom evropskom krosu zlato.
Amela u Novom Pazaru živi sa porodicom, trenira dva puta dnevno, po sat i po pre i posle podne.
„Obavezno 21 sat nedjeljno“, kaže.
U međuvremenu uči, studira na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru DIF, odnosno fizičku kulturu i nada se da će jednom, kad patike odloži, moći da pomaže mlađima od sebe. Kao nastavnik i kao atletski trener.