Od vremena kada je 1996. godine koalicija Zajedno ubedljivo pobedila na lokalnim izborima u Čačku, a Velimir Ilić se vinuo u političku orbitu, grad na obalama Zapadne Morave promovisan je širom Srbije kao svojevrsni centar privatnog preduzetništva i privrede, a čačanska opština kao jedna od najuspešnijih u Srbiji.
Temeljeći sopstveni politički marketing na nasleđu iz osamdesetih godina prošlog veka, kada je zahvaljujući preduzimljivosti svojih malih privrednika okupljenih oko Zanatske zadruge Univerzal Čačak zaista predstavljao centar privatnog preduzetništva, Velimiru Iliću je uspelo da u javnosti izgradi takvu sliku o Čačku da su mnogi tih devedesetih i početkom novog veka otvoreno zavideli Čačanima.
U međuvremenu, uprkos izvanrednoj startnoj poziciji u odnosu na druge gradove i opštine kada je reč o investicijama i investitorima, privredna situacija ne samo da je sledila opšti trend recesije, već se Čačak posle nepune dve decenije, od kada su Velimir Ilić i Nova Srbija postali neprikosnoveni gospodari grada na Moravi, našao ispod republičkog proseka.
O tome ipak najbolje svedoči visina prosečne plate od nepunih 38.000 dinara koja je u „privrednom čudu“ Zapadne Srbije niža nego u obližnjim Lučanima i Gornjem Milanovcu, ali i stopa nezaposlenosti od blizu 30 odsto, koliko je iznosila u junu prošle godine. Tako se na osnovu ekonomskih pokazatelja Čačak našao daleko iza nekih opština i gradova koji su svojevremeno važili za nerazvijene i prema kojima su se Velimir Ilić i njegovi naslednici na funkciji predsednika opštine odnosili sa podsmehom.
Posle uzimanja diplome ne žele natrag u rodni grad
Najbolju ilustraciju ekonomske situacije u Čačku predstavljaju rezultati nedavne ankete koja je sprovedena među maturantima čačanske Gimnazije. Više od devet desetina anketiranih učenika izjasnilo se da posle završenih studija neće da se vrati u rodni grad. Naime, povodom desete Regionalne konferencije srednjoškolaca, posvećene socijalnim problemima mladih, maturanti čačanske Gimnazije Ljubica Darković, Aleksandra Marković i Aleksa Lišančić sproveli su istraživanje na temu „Apatija kod mladih“. Anketirano je 120 učenika škole, a rezultati su predstavljeni na javnom času građanskog vaspitanja.
„Prema rezultatima istraživanja 90,6 odsto maturanata svoju budućnost priželjkuje van rodnog grada. U Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu sebe vidi 56,6 odsto ispitanika, dok odlazak u inostranstvo planira njih 34 odsto. Svega 9,4 odsto anketiranih namerava da se nakon diplomiranja vrati u Čačak“, objasnila je tom prilikom Ljubica Darković.
Mada je trend migracije mladih i obrazovanih iz manjih sredina u veće gradove uobičajen za ekonomsku recesiju, kako objašnjava sociolog Rada Karanac, on svakako predstavlja sliku sveukupne situacije u Čačku, ali i celokupnom srpskom društvu.
„Mladi Čačka ne planiraju povratak u svoj rodni grad nakon studija, jer u njemu trenutno ne vide niti mogućnost za posao, niti za napredovanje u struci, niti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena. Ovakav pesimistički stav i negativno raspoloženje odraz su stanja i u gradu i u državi, jer mladi neprestano dobijaju poruke da su ’dobri’ modeli ponašanja – prevaranti, lopovi, falsifikatori, oni koji stav o životu imaju tek posle konsultacija sa važnim osobama, oni koji na lak način dolaze do diploma, a odgovarajućom stranačkom knjižicom do posla u javnim preduzećima i državnoj upravi. Na takav način nameću im se nova ’pravila’ igre i novi moralni i kulturni obrasci, pa potpuno gube oslonac pravih vrednosti i gube motiv. Zbog takve besperspektivnosti i pesimizma sve negativne pojave preuveličavaju, daju im suviše prostora u diskursu slobodnog vremena, a zanemaruju i ne vide pozitivna dešavanja. U neprestanom čekanju da predizborna obećanja budu ispunjena: da dođu strani investitori, da se otvore nova radna mesta, da se poboljša kulturni život, standard i, uopšte, kvalitet života, mladi se okreću razmišljanju da zauvek odu iz rodnog grada i bolji život potraže na drugom mestu. Jer, u svom gradu ne vide apsolutno nikakvu perspektivu, a drugi gradovi im postaju privlačniji“, objašnjava Rada Karanac.
Dragan Brajović, predsednik Gradskog odbora DS, ali i profesor na Visokoj školi strukovnih studija, u razgovoru za NM kao potvrdu navedenog istraživanja iznosi podatak da, prema podacima čačanske policije i Republičkog zavoda za statistiku, godišnje oko hiljadu mladih, čitava jedna generacija srednjoškolaca, odlazi iz Čačka da sreću potraži u nekom drugom gradu.
Ovakvi rezultati ankete za svaku iole ozbiljniju lokalnu vlast predstavljali bi signal za uzbunu. Ali, ne i za čačansku. Naprotiv, umesto da se na licu mesta upozna sa stavovima i razlozima gimnazijalaca koji svoju budućnost ne vide u rodnom gradu, gradonačelnik Vojislav Ilić je, kaže izvor Novog magazina, nezadovoljan što su rezultati ankete prezentovani javnosti, našao za shodno da preko telefona održi lekciju direktoru gimnazije.