“O bilateralnim pitanjima treba pregovarati. Sigurna sam da i Hrvatska ima interesa da razgovara o tome”, rekla je šefica pregovaračkog tima Srbije za Radio-televiziju Srbije.
Ona je dodala da razume interes Hrvatske i da ne očekuje da će ona odustati od svojih zahteva, ali da to ne treba da bude uslov za otvaranje novih poglavlja.
Komentarišući mogućnost da samo jedna od ukupno 28 članica blokira otvaranje poglavlja, Miščević je navela da je izuzeto mišljenje bila praksa i ranije, ali da obično ostale članice izvrše pritisak na tu članicu.
“Dosadašnja praksa je različita. Bilateralna pitanja jesu bila unošena u pregovarački proces ali je i sama Hrvatska imala taj problem. Nema pritisaka jer i druge države članice žele da čuju mišljenje zašto se javlja problem. Ipak, tendencija je da se bilateralna pitanja rešavaju bilateralno upravo da se ne bi usporavao pregovarački proces,” rekla je za RTS Tanja Miščević.
Ona je istakla da je cilj Srbije je da se zajedno sa poglavljima 23. i 24. otvori i poglavlje pet, o javnim nabavkama.
“Poglavlje pet je završeno i to otvara vrata za otvaranje poglavlja 23”, kazala je šefica Pregovaračkog tima Srbije.
Prema njenim rečima od početka godine u fokusu Evropske unije bila je izbeglička kriza a zatim terorizam i zbog toga se čini da Brisel sve manje ima vremena da se bavi proširenjem.
“Zato se trudimo da se nametnemo i upavo je izbeglička kriza pokazala koliko je važno uključivanje zapadnog Balkana. Želimo da pokažemo da nam je bitan proces, a ne samo članstvo”, zaključila je Tanja Miščević.
Ne žurimo s otvaranjem poglavlja 13, biće u 2017.
Šefica pregovaračkog tima za EU Tanja Miščević izjavila je danas da se trenutno radi na pregovaračkoj poziciji za otvaranje poglavlja 13 o ribarstvu, da se sa otvaranjem poglavlja neće žuriti, ali da očekuje da će ono biti otvoreno u sledećoj godini.
“Upravo radimo na pregovaračkoj poziciji i zato hoćemo da imamo što bolje ideje kako ona treba da izgleda. Znamo da je jedan od ključnih zadataka napraviti strategiju takozvane akvakulture što je dosta veliki posao, pa sa ovim poglavljem nećemo žuriti da bude pošto-poto gotovo, jer zaista hoćemo da iskoristimo sve njegove mogućnosti”, rekla je Miščević.
“Mislim da ove godine nećemo moći da razgovaramo o njegovom otvaranju, ali već sledeće ćemo moći”, rekla je Miščević novinarima na skupu “Zajednička politika ribarstva u EU i pregovaračka pozicija za poglavlje 13”, koju organizuje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u saradnji sa PLAC projektom i Privrednom komorom Srbije.
Ona je navela da je reč o slatkovodnom ribarstvu i ribnjacima, što je do sada bilo zanemareno a ima veliki potencijal.
Prema njenim rečima, Srbija, kako zemlja koja nema izlaz na more, mora da uskladi i tome prilagodi svoju regulativu, te da unese u domaće pravo mogućnosti koje ribrstvo kao industrijska grana pruža.
“Ovo poglavlje ima veliki potencijal, jer je jedno od onih oblasti za koje država može da očekuje značajnija sredstva iz ribarskog fonda kad postane članica EU, a u ranijoj fazi i iz IPARD-a”, rekla je ona.
Upitana za sumu na koju Srbija može da računa za tu svrhu, Miščević objašnjava da, kada je reč o IPARD-u, do ulaska u EU, to zavisi od broja projekata.
“Mi pokušavamo i ovakvim skupovima da podstaknemo one koji se bave ribarstvom da se angažuju i vezano za pisanje projekata”, rekla je ona.
Po ulasku u EU, navela je Miščević, Srbija može da računa na fond za ribarstvo, koji je jedan od trenutno najvećih elemenata unutar zajedničke poljoprivredne politike, ima značajna i velika sredstva koja prelaze 15 odsto od ukupnog fonda za zajedničku poljoprivrednu politiku, a koja je oko 50 odsto svih fondova EU.