“Izveštaj neće biti dobar, upravo zbog protesta advokata, i mislim da treba govoriti o većim posledicama obustave rada, a to je da su građani uskraćeni da ostvare svoja pravo – da brže dođu do pravde”, rekao je Milojević u intervjuu za agenciju Beta.
Sudovi u Srbiji trebalo je da do 1. januara 2015. godine pošalju izveštaj o radu Visokom savetu sudstva u kojem, između ostalog, navode koliko su dobili novih predmeta, koliko su preneli starih i koliko predmeta su uspeli da reše, na osnovu čega se prati njihova efikasnost.
“Svi vole da završe godinu i ostave čiste fioke, a ostavićemo čiste fioke u vezi sa urađenim odlukama, ali zato će biti mnogo veći broj nerešenih predmeta nego što smo planirali”, ocenio je Milojević i dodao da očekuje da će predstavnici advokature i Ministarstva pravde uskoro postići dogovor.
On je naveo da je u oktobru predstavljen izveštaj o radu sudova u prvoj polovini 2014. godine koji je pokazao da su sudovi premašili Plan Vrhovnog kasacionog suda po kojem treba da reše 20 odsto zastarelih predmeta.
“Sudovi su do oktobra rešili više od 150.000 starih predmeta u odnosu na celu prethodnu godinu”, kazao je Milojević.
Prema podacima iz Izveštaja o radu sudova za 2013. godinu, u Srbiji je bilo 1,7 miliona predmeta koji traju duže od dve godine.
Milojević je naveo i da je u Vrhovni kasacioni sud stiglo 1.007 prijava građana koji su se žalili na povredu prava na suđenje u razumnom roku, od čega je rešena polovina predmeta i u 57 slučaja je utvrđena povreda prava.
“Pravo na sudsku zaštitu samo po sebi nije dovoljno ako nije zaštićeno nekim pravima koji pospešuju njegovu delotvornost. Pravo na zaštitu suđenja građani su počeli da koriste od juna i do 26. decembra primljeno je 1.007 predmeta”, rekao je Milojević i dodao da su pojedini građani dobili i novčanu nadoknadu koja prosečno iznosi oko 300 evra.
Građanima je u maju omogućeno na osnovu Zakona o uređenju sudova, da podnesu dva zahteva zbog prava na suđenje u razumnom roku – ubrzanje postupka, ali i za nadoknadu štete koja se isplaćuje iz sredstava namenjenih sudovima.
Ukoliko su građani vodili spor pred osnovnim sudovima, zahtev podnose višim sudovima, a ukoliko je pravo na pravično suđenje povređeno pred višim sudom, o zahtevu će odlučivati apelacioni sudovi.
Vrednovanje sudija odloženo za jul
Vrednovanje rada sudija po Pravilniku o vrednovanju kvaliteta i rada sudija neće početi 15. januara kako je to planirano, već 1. jula 2015. godine, izjavio je Milojević.
Osnovni razlog za odlaganje početka vrednovanja rada sudija po usvojenom Pravilniku su uočeni nedostaci u pilot fazi projekta.
Tim pilot projektom obuhvaćeno je 216 sudija u 20 sudova, oformljene su potkomisije koje su obavile vrednovanje rada sudija i u narednom periodu Visoki savet sudstva treba da oceni njegovu primenljivost.
“Preliminarni podaci pokazuju da se većina sudija koji su cenjeni po tom pravilniku izuzetno ističu ili se ističu, sve su pozitivne ocene, ali uočena je pojava da u određenom sudu veći broj sudija ne zadovljava kriterijume, dok su u drugim svi izuzetno dobri i zato je nužno preispitati izveštaje i primenljivost, jer nije dobro da smo svi izuzetni, a još gore da svi nismo dobri”, rekao je Milojević.
On je naglasio da izveštaji pokazuju da je kvalitet sudija solidan, da većina njih ispunjava normu, ali da “škripi” kada je u pitanju vreme izrade presuda.
Dodao je da je odlučeno da se primena Pravilnika odloži i zato što se čeka mišljenje predstavnika Evropske komisije čiji predstavnici dolaze u Beograd 19. januara.
“U svim evropskim zemljama ima određenih kriterijuma za vrednovanje sudija, u zemljama u okruženju uvedeni su testovi za prvi izbor sudija, prema tome ako hoćemo evropske integracije, onda moramo poštovati pravila EU”, istakao je on.
Milojević je za Betu kazao i da bi u prvih šest meseci 2015. godine trebalo da budu doneta još dva Pravilnika – o vrednovanju i kriterijumima za izbor sudija i predsednika sudova i pravilnik o vrednovanju sudijskih pomoćnika.
“Očekujem da će sva tri pravilnika stupiti istovremeno na snagu – 1. jula 2015. godine”, kazao je on.
Pravilnik o vrednovanju rada sudija i predsednika sudova, koji je u pilot fazi počeo da se primenjuje u septembru 2014. godine, predviđa dva kriterijuma za vrednovanje rada sudija, merila kvaliteta i kvantiteta.
Kada se ocenjivao kvalitet rada sudija, uzimao se u obzir procenat ukinutih presuda i vreme koje je potrebno da se donese odluka, dok se kvantitet sudija ocenjivao po ostvarenoj mesečnoj normi, odnosno koliko je predmeta sudija rešio, a koliko je predmeta još u radu.
Sudija na kraju vrednovanja, može da bude ocenjen “izuzetno uspešan”, “uspešan” i “ne zadovoljava”.