“Bez obzira što su određena poglavlja tehnički potpuno spremna za otvaranje, mi ne možemo da nastavimo sa procesom jer se za to nisu stekli određeni politički uslovi”, objasnila je Milenković.
Ona je na promociji trećeg broja Spoljnopolitičkih svezaka navela da postoje primeri da ceo proces zavisi više od sticanja ili nesticanja političkih uslova, nego od same pripreme i toga o čemu se u samom poglavlju radi.
Milenković navodi da se čini da se ta slika u nekom skorijem periodu neće promeniti kako zbog opšte situacije unutar EU, tako i tenedencije da se sama unija ponovo mnogo više orjentiše prema državama članicama nego prema integrativnoj formuli koja je bila aktuelna od druge polovine 70-tih do sredine 2000-tih.
“Nesporno je da evropske intregracije i članstvo u EU kao krajnji cilj ostaje strateški cilj Srbije i ne dovodi se u pitanje sama orijentacija Srbije ka nastavku evropskog puta, ali činjenica je da na tom putu Srbija mora jasno da definiše šta su njeni interesi i kako će ih formuslisati prema EU, i kako će voditi unutrašnji put reformi koji nema za cilj samo članstvo već i put razvoja”, istakla je ona.
Milenković je ukazala da sve korake i reforme koje sprovodimo ne radimo samo zbog članstva u EU, već i zato što želimo da naše društvo učinimo boljim, funkcionalnijim za same građane i poboljšamo kvalitet života.
“Tako treba posmatrati proces evropskih intergracija, svaki dalji korak ka članstvu za nas je značajan, ali moramo biti okrenuti ka našoj razvojnoj politici i sa druge strane određenim interesima-unutarpolitičkim i spoljnopolitičkim”, rekla je Milenković.
Ona je navela i da je evidentno da EU, budući da je “zaglavljena” u nizu svojiih problema, nije u mogućnosti da se na sistemski način pozabavi politikom proširenja koja je za nas važna.
Proširenje, dodala je, u ovom momentu nije više na najvišoj listi prioriteta EU, kako je bilo pre 15 ili 20 godina.
“Ipak, proširenje kao politika nije sasvim mrtvo i nije nestalo sa agende što je realtivno dobra vest za kandidate i potencijalne kandidate”, rekla je ona, podsetivši da se od 2007. pa i 2013. dosta govori o zamoru od proširenja.
Prema njenim rečima, sve prisutnija postaje i tendenciji zamora od proširenja na samom Zapadnom Balkanu.
“Zamor od procesa postoji na samom Zapadnom Balkanu, ona postoji ne samo kod nas, već uopšte u regionu i sa svakim novim izazovom i problemom unutar same EU kojim mora da se pozabavi pre nego što se pozabavi nama, taj zamor postaje sve veći”, rekla je ona, dodajući da je sve teže motivisati sve najznačajnije aktere da se sa jednakim entuzijazmom kao nekad i danas bave ovim pitanjem.
Milenković je istakla da ne možemo uticati na to kako će se razrešiti dileme i izazovi unutar EU, ali možemo da posmatramo i pratimo šta se dešava i shodno tome formušlilemo svoju politiku i interese.
“Za nas je važno da proces onako kako je postavljen na unutrašnjem planu nastavi da se odvija nezavisno od toga kakav će biti neposredan rezultat u vidu otvaranja ili neotvaranja poglavlja i posledica koje može izazvati u širem kontekstu”, rekla je ona.
Takođe, dodala je, moramo biti svesni okolnosti i pratiti sva kretanja u EU, pre svega kada je u pitanju Bregzit, jer će to verovatno imati određene implikacije na samu politiku i proces proširenja, a možda i neke druge procese.
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić rekla je da smo mi unutrašnje dvorište EU i da će ona morati da procenjuje kako će “hendlovati” sa njime.
Mi nismo spoljna granica EU, već smo unutra i brže se integrišemo u EU nego što to činimo institucionalno, istakla je Minić.
Ona je navela da su trgovina, transport, energetika, policijska saradnja oblasti u kojima smo najviše odmakli i da bi trebalo maksimalno da iskoristimo sve svoje kapacitete.
Prema njenim rečima, moramo razviti bolju argumentaciju i zauzeti proaktivniji stav.
Minić kaže i da ne može administracija da obavi 100 odsto posla, već da veliku ulogu imaju kako privredne komore, tako i mediji, društvo…
Izvršni direktor Beogradskog centra za strateške alternative Dušan Proroković ukazao je da se EU nalazi u najdubljoj krizi od svog osnivanja i da danas nema svoju geopolitiku.
Mi moramo više da promovišemo naše geopoliticke interese i uvodimo nove faktore u rešavanje političkih pitanja, istakao je Proroković.