Reporter N1 prenosi da nevolje stanovnika pomoravskih sela duž Moravskog koridora ne prestaju. Podseća na problem koji se dešavao sa ekspropriacijom zemljišta, kada su meštani da su smatrali da je zemljište koje je oduzeto nedovoljno plaćeno, da su neki dobijali više, a neki manje novca.
A sada im se u komšiluku pojavila i asfaltna baza, i to ne mala, već ozbiljna asfaltna baza, koja je napravljena za potrebe deonice Moravskog koridora.
Ono što su meštani saznali, iako baza već osam meseci radi, jeste da ona nema adekvatne dozvole, a i da uticaj na životnu sredinu nije adekvatno urađen.
Miloš Sretović i Nikola Simović, meštani Miločaja kažu za N1 da će meštani iz desetak sela blokirati izlazak kamiona iz asfaltne baze.
Oni navode da su 24. aprila bili na javnoj raspravi u Skupštini grada Kraljeva o uticaju na životnu sredinu ove asfaltne baze. I tada su u naznakama dobili neke informacije da asfaltna baza nema adekvatne dozvole za rad.
“Tu na sastanku, na toj javnoj raspravi gospođa koja je radila studiju rekla je da je prvo naseljeno mesto četiri i po kilometara od asfaltne baze – grad Kraljevo, znači Miločaj i Popović i ostala sela ovde, niko ne računa da tu ima živih ljudi”, rekao je Simović.
Kaže da su potom imali još nekoliko sastanaka sa predstavnicima firmi podizvođača i izvođača, gde su im “oni jasno stavili do znanja da asfaltna baza nema adekvatne dozvole za rad”.
Baza, inače radi od pre Nove godine.
“Planiramo danas da ih blokiramo i da ispostavimo neke zahteve i mi ćemo ovde ostati dok ih ne ispune”.
Sagovornik N1 prenosi da je prva na nekih 300 metara od Asfaltne baze.
“Čovek koji živi u toj kući dolazio je na sastanke, žalio se da ima baš uticaja na njega i na njegovo zdravlje, a problem je što se poslednjih mesec dana, kada je krenulo toplije vreme, oseća do pola sela, ako ne i više”, ističe Simović.
Meštani su nezadovoljni i zbog nepostojanja dogovora sa koridorima Srbije oko cene za eksproprijaciju zemljišta. I dalje se vode sudski sporovi, odnosno pitanje je da li su svi i započeti.
“Tražimo da nas ljudi shvate ozbiljno, da nas ne potcenjuju. Cena koju su nudili u 2019. godini je bila 120 dinara po metru kvadratnom. Za taj novac i u tom trenutku, posebno sada, se ne može popiti kafa u gradu. To je metar sa metar zemlje, pod broj jedan. Pod broj dva, mi smo radili određena ispitivanja, odnosno, kad kažem mi, mislim na udruženje koje su osnovali meštani. Udruženje je radilo ispitivanja sa ljudima koji rade te procene, koji su stručni. To su profesor doktor Papić i Zečević. Oni su utvrdili da prosto ta parcela, kao građevinsko zemljište, treba da iznosi 2.480 dinara po metru kvadratnom”, navodi Sretenović.