Memorandum o iskopavanju litijuma nije uslov za integracije, udaljava građane od EU

„Memorandumi koje Evropska komisija potpisuje sa trećim zemljama, nešto je što bi se desilo ovako ili onako, i nema nikakve veze sa tim što se Srbija nalazi u fazi evropskih integracija. Takvi memorandumi su se prethodnih meseci potpisivali sa Kanadom, Argentinom, Čileom, Norveškom, Australijom. Čak i da nismo u fazi u kojoj jesmo, sigurno bi se ti pregovori vodili“, navodi Selaković.

Ona dodaje da je narativ koji je plasiran prethodnih dana išao u tom pravcu, kao da je to sad novi uslov u pogledu procesa evorpskih integracija.

„Ali to nema zaista nikakve veze, i biće veliki izazov u narednim mesecima to objasniti“, ističe sagovornica N1.

Univerzitetski profesor Slobodan Samardžić navodi da potpisivanje Memoranduma nije uslov za dalji proces evropskih integracija.

„Teško je uopšte govoriti o uslovima ulaska Srbije u Evropsku uniju, budući da u tome jako zaostaje, u pogledu ispunjavanja uslova. Ali, ti uslovi su često netransparentni, i pre svega, imajući u vidu da EU ne može više da se širi dok se ne reformiše. Ovaj dan je trebalo malo da osveži tu pesimističnu sliku i da pored Šolca bude i jedan potpresednik Evropske komisije. Nemačka tu ima svoj samostalni interes, tiče se iskopavanja litijuma za njihovu industriju automobila, koja je počela naglo da propada, zbog kineskog konkurenta, te su morali da podignu carine za 30 odsto. BMW i Folksvagen su odustali od pravljenja fabrika baterija litijumskih, i to se moralo nadomestiti nečim. Mislim da oni dugo razmišljaju o Srbiji. Podsetiću da je poslednja poruka Angele Merkel kada se povlačila bila – vi treba da kopate litijum“, ističe profesor.

Parada koja nas zavodi u dva pravca

Kaže da parada koju smo danas videli, treba da nas zavede u dva pravca.

„Jedan je da je to nešto što je dobro za naš put u EU. A druga parada je da cvetaju investicioni odnosi između Nemačke i Srbije, i da će se otvoriti epoha blagostanja i sreće. Interesantna mi je funkcija gospodina Šefčoviča, on je potpredsednik EK i komesar za saradnju i strateško prognoziranje, to je izmišljen resor. EK ima 27 članova, kao 27 članova vlade. Vlada danas ne može da funkcioniše dobro ukoliko nema više od 15 do 16 članova, jedino Srbija i EU imaju tako velike vlade. Hoću da kažem: došao je čovek koji nema mnogo veze sa svim ovim. To je simulacija prisustva EU. Ovo je jedna velika parada iza koje nema velikih očekivanja. Stvara se iluzija da će Nemačka biti naš favorit u međunarodnim, ali i investicionim odnosima“, navodi naš sagovornik.

Kako kaže, projekat iskopavanja litijuma nema nikakvih ozbiljnih garancija ni za ekološku zaštitu, ni za profit.

„Sve to ne deluje ozbiljno“, napominje profesor.

Bojana Selaković navodi da već dugo unazad postoji zastoj kada je proces pridruživanja uopšte, kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana, što se dodatno zakomplikovalo zbog rata u Ukrajini.

„Unutrašnja situacija u samoj EU, od krize liderstva, krize odlučivanja, problema u funkcionisanju, i našeg napredovanja u oblasti vladavini prava… Zbog svega toga nije postojala strateška vizija šta EU hoće od procesa proširenja. Od početka rata u Ukrajini, to je postalo jasno. Proširenje ima za EU bezbednosni značaj. Poslednjih nekoliko godina svedočimo transformaciji EU iz suštinski mirovnog projekta u bezbednosni“, objašnjava naša sagovornica.

Dodaje i da se Srbija nije odmakla u oblasti poglavlja 27, koje se tiče životne sredine.

„Tu je potrebno izvršiti ogromna ulaganja. Čak i da je to poglavlje otvoreno, možda bismo na drugačiji način razgovarali o svemu ovome“, ističe Selaković.

Profesor Slobodan Samardžić kaže da je pitanje odustajanja od iskopavanja litijuma stvar stručnjaka, vlasti i javnosti, a mi imamo samo – vlast.

„Niko se ovde ništa ne pita, samo jedan čovek. Sve dok je tako, Srbiji nema izlaza. I ja sam kivan na EU, zato što podržava takav diktatorski režim. Ne možemo da se izvučemo iz zagrljaja te vlasti i takvog načina vođenja javnog poslovanja, a da EU neće ni najmanje da pripomogne“, ističe Samardžić.

„Sve ide naopako od 2017“

Samardžić je bio je savetnik predsednika države, i predsednika Vlade, u periodu kada je Rio Tinto dolazio u Srbiju.

„Tada sam bio efemerna ličnost. Moji poslovi su bili potpuno drugi. Ali, ono što znam je da se jesu tada ispitivale mogućnosti raznih investicija. Znalo se da su aranžmani koji su pravljeni, aranžmani za ispitivanje i istraživanje, i nisu podrazumevali garanciju eksploatacije onog koji istražuje. I zakon koji je donet je davao eventualni prioritet onome koji istražuje, ukoliko vlada odluči o tome da se eksploatiše. To je sofisticiran i jasan mehanizam. Prvi sporazum sa Rio Tintom je napravljen 2017. godine i tu stvar ide naopako, jer je javnost isključena, i u smislu da je to bio neki dil visokoh predstavnika Vlade u Srbiji i visokih funkcionera Rio Tinta. On ide iza leđa naroda. Iselio je veliki broj stanovnika na pokvaren način, idući od kuće do kuće, a ne pravljenjem koncepta za iseljavanje“, napominje naš sagovornik.

Kaže da se tu radi o golom profiterskom interesu, koji u sklopu sa korumpiranom vladom daje jako lošu perspektivu.

„Danas je upravo to gospodin Šolc podržao“, ističe Samardžić.

Preko litijuma iz Srbije do nemačkih glasača

Upravo se partija nemačkog kancelara Olafa Šolca kritički izražavala o stanju demokratije u Srbiji i vladavini prava, navodi Bojana Selaković.

„Njegova politička pozicija sada nije baš sjajna, a Šolc zato čini korake koji će mu obezbediti poene onih koji za njega treba da glasaju. Potezi političkih lidera ne razlikuju se mnogo od onoga što mi ovde možemo da vidimo. Problem je način na koji se pristupalo projektu svih ovih godsina, načinom na koji je kompanija razgovarala sa lokalnim stanovništvom“, ističe naša sagovornica.

Iskopavanje litijuma i opadanje podrške EU

Naši sagovornici mišljenja su da bi iskopavanje litijuma moglo da udalji građane Srbije od Evropske unije, odnosno evropskih intregracija. Prema poslednjim istraživanjima, podrška za EU je pala na 40 odsto. Takođe, više od 50 odsto građana je protiv projekta iskopavanja litijuma.

„Pitanje rudarenja litijuma nije više problem jedne lokalne zajednice koja ne želi rudnik na svojoj teritoriji, što je potpuno legitimno. To je sada geopolitičko pitanje. Ovde postoji određeni broj struktura koje u kopanju litijuma za potrebe EU od strane kompanije koja se percipira kao deo političkog Zapada, koriste to da suštinski Srbiju odvoje od procesa evropskih integracija“, napominje Selaković.

Profesor Samardžić kaže da će projekat rudarenja litijuma imati dodatni negativni uticaj na stav građana prema EU.

„Ovo je zaista pogrešan potez, ukoliko želite da popularišete EU u Srbiji, i uverava ljude da to i nije baš neka perspektiva. Bode oči činjenica da nekoliko zemalja EU imaju mnogo veća ležišta litijuma – Češka, Nemačka, Portugalija, gde je vlada pala zbog toga. Ali, tamo je javno mnenje mnogo zainteresovano za to. Ovde javno mnenje nema priliku da dođe do informacija. Nema vladavine prava, nema demokratije, to je naš sistem“, zaključuje profesor Slobodan Samardžić.