Piše: Jelka Jovanović
Kada posmatramo medije u doba korone, vidimo da postoji opšte mesto, zajednički sadržalac u operativnom funkcionisanju zvani rad od kuće, izlaženje štampanog izdanja u manjem obimu, smanjenje prihoda od oglašavanja.
Kada izađemo iz opšteg mesta, vidimo da višegodišnje mantre o neophodnosti uvođenja promena u medijsku industriju nisu bile prazne priče i da se desio brutalan susret s novim vremenom. Doneo ga je virus. Vremena za izbegavanje promena i tvrdoglavost više nema.
Manjinski mediji su niša koja živi stvarnost isto kao i svi drugi mediji na svetu. Neko se munjevito prilagođava novim okolnostima, a neko ne.
Na inicijativu osnivača MIDAS-a, Evropske asocijacije manjinskih dnevnih listova Bojana Brezigara, članovi ove asocijacije opisali su kako žive i rade u okolnostima pandemije.
Posebno putovanje po Evropi koje omogućava tekst koji sledi pokazaće na sofisticirani način sve vrline i slabosti “stare dame”.
GWYN NISSEN, Der Nordschleswiger (Nordšlezviger), list nemačke manjine u Danskoj.
Svakodnevna komunikacija odvija se preko slacka (alat za komunikaciju). Preko njega možemo da komuniciramo direktno, u grupama i preko video-četa. Koristili smo ovaj alat i pre i dokazao se kao veoma pouzdan u ovoj situaciji – ne samo u produkciji već i za druženje među kolegama.
Der Nordšlezviger će obustaviti dnevne novine u februaru 2021. i nakon toga preći isključivo na digitalnu platformu. Prelaz na ovakav način izveštavanja već je počeo i sada nam je od velike pomoći u novonastaloj situaciji. Dobro smo pozicionirani onlajn i imamo više čitalaca. Pre korone imali smo oko 5.000 korisnika dnevno. Dostigli smo u dnevnim ulazima broj od preko 40.000 sa nekim vestima, ali smo se zadržali na novoj normi od oko 10.000 svakodnevnih korisnika.
Granica između Danske i Nemačke je zatvorena, ali je razmena dobara i dalje moguća, što je veoma bitno za nas jer se Der Nordšlezviger štampa u Nemačkoj (Kiel) i u Dansku stiže svakog dana. Neki od naših zaposlenih nemaju nikakav problem s tim da dođu iz Nemačke u Dansku.
IGOR DEVETAK: Primorski dnevnik, list slovenačke manjine u Italiji.
Često primamo poziv uredničkoj kancelariji Primorskog dnevnika s pitanjem: “Jeste li zdravi? Hvala vam što radite to što radite.”
Razmena informacija počela je u potpunosti da se odvija preko telefonskih aplikacija, što i jeste već dugo bilo sredstvo za svakodnevnu komunikaciju među novinarima – od ranog jutra do noći. Dodeljujemo značajno više zajedničkog truda dizajniranju novina za sledeći dan i objavljivanju na internetu. Pošto se Primorski dnevnik ne objavljuje ponedeljkom, nedeljom organizujemo call-centar za pitanja prvenstveno vezana za epidemiju, a takođe učinili smo besplatnim naše onlajn izdanje. Nakon samo dve nedelje ostvarili smo rast od skoro hiljadu novih čitalaca.
Svaka objava novina je pobeda nad virusom koji je uzrokovao da svet stane, ali ne i život. Čak i u ovo neizvesno vreme znate da će Primorski dnevnik uvek biti tu da s vama započne novi dan. Znamo veoma dobro da naš sadržaj nije uvek utešan, ali je umirujuća činjenica da je zajednica Slovenaca u Italiji i dalje povezana. I dalje smo zajednica.
MARTXELO OTAMENDI: Berria, list baskijske zajednice u Španiji.
Berria nastavlja da objavljuje štampane novine i izdanje na internetu. Napravili smo grupu od 12 novinara koji rade puno radno vreme na teme vezene za koronavirus, njegove baskijske, ekonomske i internacionalne aspekte.
Dodatno smo ojačali stranice sa informacijama vezanim za koronavirus, s tim da smo u prednosti što prodajemo više novina, proširili smo dodatak za dečake i devojčice na dva puta nedeljno i dodali jednu više stranu u rubrici “Stav” i književnu naraciju u kulturi.
Promet na internet izdanju takođe se povećao i mnogo radimo na grafičkoj vizualizaciji novih podataka: https://www.berria.eus/albisteak/178753/koronabirusaren-azken-datuak.htm
Kao posledica zatvaranja pozorišta i ustanova kulture, otvorili smo BERRIA Aretoa (Beria sobu) da bi umetnici (pisci, pevači, komičari, glumci/glumice …) mogli da prikažu svoje umeće u video-formatu. Svakog dana nudimo dva ovakva videa (u 10:00 i u 18:00) s velikim uspehom i oduševljenjem publike, ovo je adresa: https://www.berria.eus/berriatb/berria-aretoa/
CHABA NYRGES (Čaba Njergeš): Új Szó, list mađarske zajednice u Slovačkoj.
Osećaj je bio sličan 11. septembru 2001. Ceo svet je nepomično stajao ispred televizijskih ekrana i slušao šta se dešava. Kada je premijer najavio pooštravanje mera, mi smo održali poslednji “tradicionalan” sastanak i seli za svoje stolove. Kada smo završili broj za taj dan, spakovali smo se i otišli svojim kućama. Od narednog dana cela redakcija je počela da radi od kuće, prvi put u svojoj sedamdesetogodišnjoj istoriji. U kontaktu smo preko telefona, skajpa, mesindžera i mejla. Komunikacija uživo zamenjena je neprekidnim korišćenjem emodžija. Uprkos udaljenosti, na neki način postali smo još bliži nego kada smo svi sedeli u jednoj redakciji. List se se adaptirao epidemiji i radikalnoj promeni života njegovih čitalaca. Umesto filmova nudimo kućne pozorišne predstave, karantinsku umetnost umesto linkova za koncerte, ali i dalje pišemo tekstove vezane za obične ljude i sve što nas povezuje.
JOANNA BOŽRODZKA: Kurier Wileński, list poljske zajednice u Litvaniji.
Naše novine funkcionišu uglavnom od kuće. Prodaja štampe je strmo pala jer su kiosci zatvoreni i ljudi ređe idu u supermarkete. Škole su zatvorene, što dodatno utiče na čitanost štampe jer se značajan deo distribucije naših pretplata odvija preko škola.
Finansijski smo u veoma teškoj situaciji. Još nismo primili novac iz Poljske, koji uglavnom stiže u drugom kvartalu godine. Ne dobijamo nikakvu finansijsku podršku od litvanske vlade iako postoji fond za podršku medijima. Mi nemamo pristup tim fondovima jer većina sredstava ide litvanskim medijima preko organizacija specijalizovanih za pronalaženje sredstava na konkursima za razne programe.
Primetna je slika prazne Franjevačke crkve Velike Gospe, najstarije crkve u Litvaniji, koja je bila uništena tokom ruske okupacije i koju poljska zajednica polako renovira. Crkve su veoma bitna mesta na kojima se okuplja poljska zajednica. I one su sada zatvorene.
JANEK SCHAFER: Serbske Nowiny, list zajednice Lužičkih Srba u Nemačkoj.
Koronavirus ima jak uticaj na kulturni život Lužičkih Srba. Izdavačka kuća Domovina ferlag Baucen otkazala je sva predstavljanja novih knjiga i čitanja do 19. aprila. Knjižara u sklopu izdavačke kuće takođe je zatvorena, ali i dalje mogu da se naruče knjige preko interneta na www.domowina-verlag.de. Mediji u sklopu izdavačke kuće još uvek se objavljuju – dnevne Serbske nowiny, nedeljnik Nowy Casnik i mesečni kulturološki magazin Rozhlad.
Naša veoma stara tradicija uskršnjeg jahanja takođe je otkazana. Ovo je prvi put da je poremećena tradicija od 480 godina. Uskršnji jahači svakog Uskrsa obnaroduju dobre vesti vaskrsnuća Isusa Hrista. Prethodnih nekoliko godina uvek je bilo oko 1.600 jahača u devet povorki. Naše novine saznaju da je otkazivanje ovog događaja uzrokovalo mnoge kritike. Mnogima, poput predsednika asocijacije Lužičkih Srba “Domowina Dawid Statnik”, ne sviđa se ideja otkazivanja. “Dosad je za mene, kao i za mnoge druge ovo bilo nezamislivo. Ni ratovi ni diktature nisu mogle da zaustave ovakvo izražavanje naše veroispovesti”, kaže on. U isto vreme aludira na specijalnu situaciju i kampanje za razumevanje.
JORGEN MOLLEKAER: Flensborg avis, list danske zajednice u Nemačkoj.
U južnom Šlezvigu, najsevernijem delu Nemačke, dosad nemamo mnogo ljudi koji su pozitivni na virus. U našem glavnom gradu Flensburgu od 95.000 stanovnika identifikovano je 25 osoba pozitivnih na koronavirus. Lokalna bolnica se nedavno ponudila da prima pacijente iz Italije jer su naši kapaciteti i dalje dobri.
Možda je ovo samo tišina pre oluje ili su stroge mere dokazale da imaju uticaja. Takođe, i u Flensborg avisu većina radnika radi od kuće od sredine marta. Skratili smo print izdanje na 16 strana jer treba više da se fokusiramo na nove čitaoce onlajn izdanja. Sada pet od 20 novinara radi samo onlajn izdanje, sedam dana nedeljno, od 7 do 23, ostatak novinara takođe prvo onlajn objavljuje članak i do kraja dana sklapamo sutrašnje print izdanje. Novi pretplatnici i donacije stižu svakoga dana.
Finansijski poslujemo sa smanjenim prometom od oglašavanja, ali je danski parlament upravo opredelio 25 miliona evra za pomoć medijima da prežive ovo vreme. Ekonomska borba koju predviđamo većim delom će biti pokrivena od danske pomoći. Preživećemo ovu krizu, ali u kakvom obliku, zavisi od dužine pandemije.
MARTA VARJU: List mađarske zajednice u Srbiji.
Uvedena je nastava na daljinu za sve đake, a za pripadnike nacionalnih manjina odvija se nastava na daljinu na maternjem jeziku.
Taj servis sprovodi Radio televizija Vojvodine, javni servis na kojem se emituju programi na 13 manjinskih jezika, RTV Pannon preko kojeg se emituje nastava na daljinu na mađarskom jeziku, kao i druge lokalne televizijske stanice koje emituju program na manjinskim jezicima.
Magyar Szó redovno izlazi, na smanjenom broju strana. Prvih dana po uvođenju vanrednog stanja bilo je problema u distribuciji novina jer su bili angažovani kolporteri koji su stariji od 65 godina. U hodu je taj problem prevaziđen.
Listovi za decu i mlade Mézes Kalács, Jó Pajtás i Képes Ífjúság ponovo izlaze tek od nove školske godine. U prvim danima proglašenja epidemije manjinski mediji iz Vojvodine uključili su se u Vladin projekat “Digitalna solidarnost”, www.digitalnasolidarnost.gov.rs radi deljenja sadržaja iz kulture (elektronske knjige, pozorišne predstave…) na jezicima manjinskih zajednica.
HATTO SCHMIDT: Dolomiten, list nemačke zajednice u Južnom Tirolu, Italija.
Dolomiten nisu tipične italijanske novine ni po jeziku ni po distribuciji. Više od 80% tiraža su pretplate koje distribuira pošta. Distribucija je zasad obezbeđena – izuzev subotom jer u danima koronavirusa to nije izvodljivo. Iz ovog razloga subotnji Dolomiten može se kupiti na kioscima ili čitati na internetu besplatno. Samo subotnji. Naravno da je obim smanjen: nema ničega da se piše o sportu niti o kulturnim dešavanjima jer ih nema. Nema godišnjih zasedanja asocijacija i svi sastanci regionalnog/opštinskog veća su otkazani. Skoro je samo COVID-19 ostao: objavljuju se najnoviji podaci iz bolnica i staračkih domova, apel da se ostane kod kuće, objasni se kako se lekcije predaju za školarce i studente i po koja reč predstavnika različitih ekonomskih sektora. I onda pišemo tužne priče, poput jedne starije žene koja je preminula u Bolcanu, čije tri ćerke nisu mogle da prisustvuju sahrani jer je jedna od njih u obaveznoj kućnoj izolaciji, a druge dve žive u drugim provincijama i ne smeju da dođu u Bolcano.
ŽELJKO JERNEIĆ: La voce del popolo, list italijanske zajednice u Hrvatskoj i Sloveniji.
Novine La voce del popolo nalaze se u Rijeci, kao i cela izdavačka kuća italijanske nacionalne manjine u Hrvatskoj i Sloveniji. Atmosfera malo podseća na vreme konflikta bivše Jugoslavije kada je sav trud išao u naoružavanje, danas, međutim, vreme i naš rad diktiraju novi koronavirus i njegove posledice. Sa jedne strane, svedočimo novoj evaluaciji ozbiljnog, profesionalnog novinarstva u kojem brzina nije uticala na stare vrednosti ovog zanata, mislim na mehanizam verifikacije vesti. Sa druge strane, ceo sektor mora da se nosi s problemima i rizicima koje nosi neizvesnost. Kompleksnost je još izraženija u novinama kao što su La voce, koje se trude da izveštavaju “u” i “između” tri države i da gledaju na teritoriju na kojoj naša nacionalna manjina živi kao jedan veliki region bez granica. To je zahtevna prepreka i kada su okolnosti normalne.
Program Rijeke EPK 2020 privremeno je stao i verovatno će biti umanjen. Događaji su ili odloženi ili potpuno otkazani. Ovo je bila velika prilika za grad za promociju turizma, unapređivanje stanovništva i utvrđivanje vrednosti kao što su diverzitet i multikulturalnost. Da stavim malo u kontekst, jedan od ciljeva bio je i da se malo osvrne na italijansku dušu grada. To bi se postiglo u saradnji s našim novinama koje su uvek težile očuvanju i unapređivanju jezika, kulture, tradicije i istorije Rijeke.
ADAM KRUMNIKL: Glos, list poljske manjine u Češkoj.
Glos se objavljuje u gradu Češki Cjesin, gradu u dve države, u regiji Cjesinska silesija na granici sa Poljskom. Češka i Poljska zatvorile su granice i došlo je do velikih promena u načinu života u našem gradu. Cjesin je sada podeljen čvrstom granicom, baš kao što je bio slučaj osamdesetih. To je uticalo na veliki broj preduzeća jer stotine ljudi rade na drugoj strani granice. Sa zatvaranjem granica ljudi nisu u stanju da odu na posao i stoga njihove firme imaju velike gubitke. Naš grad je nakratko završio na nacionalnim vestima.
Grupa mladih iz poljskog Cjesina okačila je baner uz reku prema Češkoj s natpisom “Nedostaješ mi Čehu”. Dan kasnije sličan baner postavljen je na suprotnoj strani reke, a na njemu je pisalo: “I ti meni nedostaješ, Poljaku”. Ovo je cenjeno kao gest solidarnosti dve države u gradu podeljenom još od 1920.
Glos je pogođen epidemijom COVID-19 na isti način kao i svake druge manje novine ili biznisi. U početku smo imali problem sa štampanjem i distribucijom uzrokovanim koronavirusom. Nesigurnost oko nekih vladinih propisa, nejasna ekonomska budućnost, kompanije koje šalju deo zaposlenih da rade od kuće ili im daju otkaze – sve ovo doprinelo je tome da na početku pandemije štampanje i distribucija budu u malom zakašnjenju.
U ekonomskom smislu nismo mnogo zabrinuti jer je velika većina naših čitalaca pretplaćena na naš list.
TOMMY WESTERLUND: Hufvudstadsbladet, list švedske zajednice u Finskoj.
U Finskoj imamo situaciju koja nije viđena od Drugog svetskog rata i ratova sa Rusijom pre 80 godina. Mi smo u vanrednom stanju, granice su zatvorene i veliki deo južnog dela Finske, oko Helsinkija, izolovan je od ostatka države.
Napravili smo krizni štab naše firme koji upravlja ponašanjem i radom tokom pandemije. Jer niko više ne radi u redakciji Hufvudstadsbladeta u Helsinkiju. Ima nas oko 50 novinara i svi radimo od kuće.
Ima izazova, ali zasad i onlajn i print postepeno se menjaju. Sastajemo se preko videa svakog dana, čak se i pauze za kafu drže preko videa, da se malo socijalizujemo u ovom periodu.
Zbog zatvaranja u komercijalnom smislu, prihod od advertajzinga znatno je opao. Koliko će to uticati na nas, zavisi od trajanja vanredne situacije.