On je istakao da bi kod nas mogao da se uvede sličan sistem kao u Hrvatskoj koja ima model participacije, odnosno dopunsko zdravstveno osiguranje.
“U Hrvatskoj se 80 odsto usluga plaća preko zdravstvene knjizice, a 20 odsto preko dobrovoljnog dopunskog zdravstvenog osiguranja”, rekla je Zečevićeva na Svetskom zdravstvenom samitu, čiji je Tanjug medijski pokrovitelj.
Prema njenim rečima, oni koji imaju dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji mahom rade u svetskim korporacijama.
Marica Kosanović iz “Viner štediše osiguranja” kaže da su zemlje Evropske unije i u zemlje iz našeg okruženja, Hrvatska i Slovenija, razvile jednu posebnu vrstu dobrovoljnog osiguranja i da je u pitanju osiguranje participacije koje se sprovodi u okviru fonda za obavezno osiguranje i u pojedinim osiguravajućim kućama.
“Pitanje je koliko je naš fond sposoban u ovom ternutku da sprovede ovakvu vrstu reforme i uvede slično osiguranje”, kazala je ona.
Kosanovićeva je podsetila da se od 2009. godine uvodi projekat integrisanja informacionog zdravstvenog sistema Srbije i da je prošle godine u junu potpisan sporazum o sprovođenju nacionalnog zdravstvenog računa Srbije.
“Mi iz osiguranja ocekujemo da, kad se taj račun uspostavi, da će se obazbediti evidencija svih učesnika u zdravstu, kako javnog tako i privatnog sektora”, istakla je Kosanovićeva.
Predstavnici osiguravajućih kuća istakli su da nemaju problema u zbrinjavanju pacijenata (osiguranika) u Beogradu, ali da postoji problem u unutrašnjosti.
Zdravstvenom sistemu u Srbiji, kako kažu, neophodna je reforma kroz koju će i građani početi više da brinu o svom zdravlju, a privatnici videti svoj interes da otvaraju ordinacije i u unutrašnjosti Srbije.
Na taj način će zdravstveni sistem postati dostupniji svim građanima.
Goruće teme srpskog zdravstva u oblasti onkologije, zdravstvenog osiguranja, pravne regulative javno privatnnog partnerstva biće u fokusu današnjeg Svetskog zdravstvenog samita, čiji je Tanjug medijski pokrovitelj.