Protokol su potpisali gradonačelnik Beograda, direktor “Grand Kazina” Hrisos Cemberas i psiholog Žarko Trebješanin, koji i autor istraživanja o patološkom kockanju, koje je pokazalo da je među srednjoškolcima 3,6 odsto patoloških kockara i 2,9 odsto onih koji su u riziku da to postanu.
Mali je podsetio da projekat traje od 2011. godine, da je do sada obuhvatao dve opštine – Novi Beograd i Zemun, a da će u buduće biti proširen na još tri – Stari grad, Vračar i Palilulu.
Mali je kazao da je problem patološkog kockanja identifikovan kod omladine u Beogradu, a da je sam projekat važan kako bi grad krenuo da rešava taj problem.
“Omladina je budućnost Beograda i naša obaveza i odgovornost je da im pomognemo da prevaziđu sve probleme”, kazao je Mali i dodao da će grad nastaviti da podržava sve projekte vezane za omladinu.
Cemberas je poručio da je “Grand kazino”, koji je donator projekta, društveno odgovoran i da je odgovorno priređivanje igara na sreću duboko ukorenjeno u poslovanje te kompanije.
Dokaz za to, prema njegovim rečima, jeste i što je “Grand kazino” stekao sertifikat “Odgovornog priređivača igara na sreću”, koji po standarima Evropske asocijacije kazina dodeljuje renomirana kompanija SGS, a koji u Evropi jedino još ima Casino Austria International.
“Naša misija i želja je da što više učinimo na prevenciji patološkog kockanja”, kazao je Cemberas.
Trebješanin je predstavio rezultate istraživanja koje je u toku 2014. godine sprovedeno na uzorku od 2.095 učenika trećih i četvrtih razreda srednjih škola u Zemunu, a koje je pokazalo da dve trećine srednjoškolaca učestvuje u igrama na sreću, a da među učenicima ima 3,6 odsto patoloških kockara i 2,9 odsto onih koji su u riziku da to postanu.
Trebješanin je kazao da je patološko i rizično kockanje češće kod dečaka, zatim kod učenika sa slabijim uspehom, koji imaju probleme u porodici.
Profil srednjoškolskog učenika-patološkog kockara je osoba muškog pola, koja najčešće upražnjava elektronske i kladioničke igre na sreću, ima loš uspeh u školi, opija se i uzima drogu češće od ostalih vršnjaka i čiji , obično imućniji, roditelji ne zanju da se kocka.