“Da li će naći meru i napraviti rezoluciju koja će biti okrenuta budućnosti ili će je iskoristiti da se BiH vrati u prošlost”, upitao je Ivanić.
On je Tanjugu, pre predavanja u Beogradu o društvenim i političkim izazovima koji se postavljaju pred BiH rekao da smatra da su oni koji su preuzeli posao i rad na izradi rezolucije zapravo preuzeli političku odgovornost o upotrebljivosti tog dokumenta ili pak o njegovoj zloupotrebi.
“Bojim se da će nas vratiti unazad, ali sačekajmo definitivan papir “, poručio je Ivanić i podsetio da je prvi, raniji pokušaj usvajanja sličnog dokumenta odbačen kao neprihvatljiv.
Ivanić kaže da je najveća odgovornost za rezoluciju na Velikoj Britaniji, koja je preuzela pravo da bude njen predlagač.
“Nisam siguran da će biti u stanju da nađu izbalansiran pristup, to je vrlo izazovno. Ako nas rezolucija ponovo podeli, odgovornost je na onima koji rade na njoj”, ukazao je Ivanić i dodao da u tom slučaju njeni kreatori neće moći da nađu izgovor za svoju negativnu ulogu.
Velika Britanija priprema rezoluciju o Srebrenici za usvajanje u Ujedinjenim nacijama kojom će 11. jul biti proglašen za dan sećanja, pišu beogradski mediji.
Pozivajući se na diplomatske izvore, list Danas navodi da je plan da ova rezolucija bude usvojena uoči obeležavanja 20 godina od zločina u Srebrenici.
List navodi i da u ovoj inicijativi, osim Velike Britanije, učestvuju i Holandija i SAD.
Velika Britanija predvodi proces izrade nacrta rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom će biti obeležena 20. godišnjica od zločina u Srebrenici, saopštila je ranije danas britanska ambasada u Beogradu, navodeći da tačan sadržaj rezolucije još nije dogovoren.
Ambasada kaže da je upoznata sa izveštavanjem o ovoj temi, koje je, kako se navodi, u pojedinim medijima zasnovano na netačnim informacijama.
“Tačan sadržaj rezolucije se još dogovara sa partnerima, ali nadamo se da će se njom odati počast žrtvama genocida u Srebrenici i svima koji su patili na svim stranama u ratu, te da će ohrabriti dalje korake ka pomirenju i boljoj budućnosti za Bosnu i Hercegovinu”, kaže se u saopštenju.
“Ova godišnjica je, takođe, prilika za celu međunarodnu zajednicu da izvuče pouke iz jednog od najtužnijih trenutaka u istoriji UN i da naglasi našu odlučnost da se angažujemo na sprečavanju genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina”, saopštila je britanska ambasada.
Dejtonski sporazum rešenje i okvir za sve u BiH
Bosna i Hercegovina funkcioniše zahvaljujući Dejtonskom sporazmu koji, prema rečima Mladena Ivanića, predsedavajućeg Predsedništva BiH, jeste rešenje i okvir na koji su se u poslednjih dvadeset godina navikli.
On je istakao da će BiH, prema obećanju EU, dobiti status kandidata kada uđe u istinski proces sprovođenja ekonomskih reformi.
Ivanić je na predavanju o društvenim i političkim izazovima koji se postavljaju pred BiH, rekao da će za dva dana biti potpisan program ekonomskih reformu, u koji je, kako je naveo, novi saziv Predsedništva BiH ušo sa “ozbiljnom pričom”.
“Verujem da ćemo u ovom političkom kontekstu dobiti status kandidata koji ne znači puno ali će biti postignuto nekoliko stvari, pre svega uređenje Federacije sa ovakvim Ustavom bez potrebe da se menja”, rekao je Ivanić na predavanju u Beogradu, u organizaciji Iinstituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Ivanić navodi da je ključni problem u BiH to što nisu svi prihvatili Dejtonski sporazum kao trajno rešenje, pa zato i dalje postoji nekoliko vizija BiH.
Prva, kako kaže, stiže iz Sarajeva odakle smatraju da treba da postoji jedan parlament, jedna vlada, druga iz Banjaluke, koja želi nezavisnu Republiku Srpsku, zatim imamo opciju iz Mostara koja traži treći entitet i konačno, radikalnu, građansku opciju, koja deluje po principu “jedan čovek, jedan glas”.
“U suštini, za dugoročnu budućnost BiH presudni su naredni meseci, da li ćemo ići napred ili ćemo se vratiti u prošlost”, rekao je Ivanić.
Govoreći o islamskom radikalizmu, Ivanić je rekao da u BiH imaju sa problema tom opasnošću.
Oko 1.000 ljudi iz balkanskih zemalja prisutno je u Siriji, rekao je Ivanić i podsetio da BiH ima zakon koji propisuje da je odlazak na ratište krivično delo.
“Brigu o tome treba da vode predstavnici naroda iz kojeg radikalizam dolazi”, rekao je Ivanić i istakao da se etnički sukobi u BiH smanjuju, sa izuzetkom nedavnog u Zvorniku, jer se, kako kaže, svi navikavaju kako funkcionišu institucije BiH.
On smatra da je pitanje ulaska BiH u NATO preuranjeno i da bi o članstvu moglo da se govori tek kada sve druge zemlje uđu u NATO, pre svih, kako kaže, Srbija.
Odgovarajući na pitanje o odnosu prema predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i njegovom radu, Ivanić je rekao da je Dodik “velika, neispričana priča”.
Smatra da je Dodik dobar političar na kratke staze, ali i da treba da “sagleda realnost” i da se, kako je rekao, malo “povuče”.