Ovde je, kako je objašnjeno, reč o prethodnom dogovoru da svi pevaju himnu, što je ušlo i u ugovore sa fudbalerima.
Ako je dogovor da svi pevaju, što se radi u drugim zemljama, onda da konstatujemo da himna simbolizuje državu. Ima u knjizi Eriha Froma “Zaboravljeni jezik” poglavlje o simbolima države, gde se spominje i himna. Ljudi otpor prema himni doživljavaju kao otpor prema državi zbog simboličkog značenja.
U čemu je onda problem?
Cela naša javnost pravi se da ne vidi šta je zaista povod ovom događaju i neće da govori o tome. Iako taj mladi čovek nije rekao zašto nije pevao himnu, odgovor je lako naslutiti. On je Bošnjak, a Bošnjaci su od 1991. do 1995. bili najveće žrtve rata u Bosni i Hercegovini. Taj rat je najvećim delom potekao iz Beograda, Srbija nikada do kraja nije odbacila tu politiku i skoro 40 odsto građana ove zemlje misli da je Ratko Mladić nevin. Mogu da zamislim šta je u duši tog čoveka. Treba reći još jednu stvar: ako si pristao da igraš za reprezentaciju Srbije, ti si već prihvatio tu državu pa ne vidim šta sombolički gest pevanja himne znači.
Kako objašnjavate veliku osetljivost srpske javnosti na ovakve događaje?
Možda je protivrečnost koju je pokazao Ljajić protivrečnost u kojoj se nalazi najveći broj Bošnjaka u Srbiji. Ako bih napravio grubu analogiju, mogao bih da postavim pitanje da li bi nemački sportista poreklom Jevrejin pevao nemačku himnu. Verujem da bi, ali je Nemačka u potpunosti odbacila svoju ratnu politiku i nema nikakve dileme da se današnja Nemačka stidi svoje ratne prošlosti.
Kada Srbija dođe do te tačke na kojoj je danas Nemačka, sigurno se ovakve stvari neće dešavati. Ovako, Srbija se pravi da ne vidi da jedan deo pripadnika drugih narodnosti vrlo često ima problem sa činjenicom da mnogi građani Srbije još uvek nisu u stanju da vide šta je politika devedesetih značila i kako se Bošnjaci u Srbiji osećaju kad je na delu njihovog naroda u BiH izvršen genocid.
Da li se trener u ovom slučaju poneo kako valja?
U potpunosti osuđujem ponašanje trenera. On mora da zna sve ovo što sam rekao i neka se ne pravi da ne zna šta je uzrok Ljajićevog ponašanja. Ali, očigledno mu je više stalo do patriotskih poena nego do dobrog igrača.
Neko mi je poslao snimak sa Jutjuba na kojem se vidi sadašnji trener kao igrač dok svira himna “Hej Sloveni”. On je ne peva već ćutke stoji. A šta je trebalo tada njegov trener da uradi s njim, da li je trebalo da ga izbaci?
Smatrate li da je veliki deo odgovornosti na treneru?
Ovde nije reč samo o ponašanju trenera, nego i o nedostatku razumevanja za Ljajića i ono što je uradio, koliko god je to neprihvatljivo za većinu. Napravljena je velika afera bez naročitog povoda. Svakome ko se ne slaže sa ovim što sam rekao želeo bih da skrenem pažnju da je Ljajić pristao da igra za Srbiju, čime ju je prihvatio kao otadžbinu. On je dobar igrač, pa bi uspeh reprezentacije bio i uspeh Srbije. Treba razumeti njegovu ambivalenciju kada je reč o himni.