Zakon o osnovnoj školi, naime, koji predviđa najviše 25 časova nedeljno za osnovce viših razreda, godinama se krši jer po nastavnom planu i programu učenici u petom razredu imaju 23 časa u šestom 25, dok u sedmom i osmom razredu imaju po 27 časova nedeljno.
Ministar prosvete Srđan Verbić tražio je zbog toga od Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) da predloži rešenje za usklađivanje nastavnog plana i programa sa Zakonom o osnovnoj školi, a zatim je u decembru, u sklopu traženja rešenja, predložio da se veronauka i građansko vaspitanje uče četiri godine, umesto 12 godina i time smanji broj časova do mere koju određuje zakon.
Međujtim, veronauka i građansko su predmeti koji su predviđeni drugim zakonom, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a gde su izričito pomenuti kao obavezni izborni predmeti.
U ZUOV objašnjavaju da se veronauka i građansko nisu našli u predlogu rasterećenja učenika, jer su obavezni izborni predmeti koji su predviđeni Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odnosno da bi se morao menjati taj zakon kako bi se ovi predmeti “uklonili”.
Ono što je moglo da se učini i bez promene zakona jeste da se tehničko vaspitanje prebaci u blok nastavu, kao i da drugi strani jezik bude obavezan u petom, ali da bude izborni i sedmom i osmom razredu.
“To je jedino što su oni mogli da urade, jer zaista nema mesta u planu i programu. Iz svega toga sledi zaključak koji ja podržavam, da je zakon loš, a ne nastavni plan i program”, rekao je Tanjugu Lipkovski i dodao da treba menjati zakon i povećati broj časova sa 25 na 28 nedeljno.
On je dodao da je predlog otišao Ministarstvu prosvete, a da je iz medija saznao da je Ministarstvo prosvete odbacilo predlog ZUOV-a.
“Zakon koji fiksira broj časova na 25 je loš, to je mali broj časova za đake u osnovnoj školi, naročito u starijim razredima osnovne škole. U zemljama EU broj časova u starijim razredima je veći, između 28 i 30 časova”, naveo je Lipkovski.
Unutar NPS-a, kako kaže, pokrenuće se diskusija i ukoliko se svi članovi Saveta slože uputiće predlog Ministarstvu prosvete kako bi se promenio Zakon o osnovnom obrazovanju i povećao broj časova za osnovce.
Prvi nastavni plan i program, podseća on, u Kraljevini Jugoslavije predvideo je da učenici četvrtog razreda osnovne škole imaju 27 časova, a danas četvrtaci imaju 20 časova nedeljno.
“Nastavni plan i program se neće menjati za ovu školsku godinu, jer nemamo vremena za takvu promenu. On može i treba da se menja ali taj posao zahteva mnogo više vremena nego što imamo. Svako brzo rešenje će biti loše”, smatra predsednik NPS.
Problematičan je, kaže, i odnos opšteobrazovnih i stručnih predmeta u srednjim stručnim školama, jer su opšteobrazovni predmeti zastupljeni samo 30 odsto.
Ova recenica:”Zakon o osnovnoj školi, naime, koji predviđa najviše 25 časova nedeljno za osnovce viših razreda, godinama se krši jer po nastavnom planu i programu učenici u petom razredu imaju 23 časa u šestom 25, dok u sedmom i osmom razredu imaju po 27 časova nedeljno.” je netacna treba staviti OBAVEZNIH NASTANIH PREDMETA, a sta cemo i sa tzv OBAVEZNI IZBORNI, pa izborni koji su obave a ne zovu se tako, pa odeljenjski cas. Pa dodatna i dopunska i slobodne aktivnosti.
Ima resenje za ovu situaciju i to ODMAH I NAJPRIHVATLJIVIJE da se niko ne ljuti.
SVE IZBORNE PREDMETE PROGLASITI NEOBAVEZNIM, KO HOCE HOCE, KO NECE NECE. TKO ULAZIMO U OKVIR POSTOVANJA ZAKONA I NISTA NE MENJAMO U NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU DO PROMENE ZAKONA.