“S druge strane, tu su i novi rizici za nastanak korupcije, a neka vrlo bitna pitanja se uopšte ne pominju. Značaj koji je dat antikorupciji svakako ukazuje na lepe želje, ali još uvek ne uverava da će doći do korenitih promena i rezultata”, kaže za Danas Nenadić, posle analize koalicionog sporazuma stranaka nove vladajuće koalicije, koju je uradila ta nevladina organizacija.
On kao rizične tačke navodi najave novih subvencija, javno-privatnih parterstava, izmeštanje organa vlasti bez navođenja iz kojih razloga će to biti činjeno, a naročito uvođenje principa po kome „ćutanje administracije znači odobravanje“.
“Dovoljno je zamisliti investitora koji želi da podigne tri sprata više nego što urbanistički plan predviđa i u dogovoru sa službenikom samo sačeka istek roka za odgovor umesto da podmićuje lidere partija ili pola gradske skupštine radi izmene plana”, navodi primer Nenadić.
Nenadić ukazuje da je dobro opredeljenje za smanjenje i veću javnost budžetskih rashoda i dodaje da neki elementi nisu jasno formulisani a naročito koje to organe i agencije koalicija smatra nepotrebnim, pa će ih ukinuti.
On ističe da se u pogledu rešavanja afera iz prošlosti za sada izričito obećava samo preispitivanje privatizacija, i to samo onih na koje je ukazala EK u svojim izveštajima.
Nenadić smatra da su potpisnici Sporazuma dobro uočili značaj javnosti rada i „ograničenja samovolje službenika jasnim propisima“, ali i da bi buduća vlada morala da jasno predstavi koje će informacije biti učinjene javnim, a sada nisu.
“Iskazana je namera da se jača nezavisnost i povećaju ovlašćenja organa koji se bave borbom protiv korupcije. Trebalo je naznačiti makar neke organe i ovlašćenja koje su strane potpisnice imale na umu. Iz istih razloga trebalo bi pojasniti i mere kao što su „jačanje kaznene politike“, „sprečavanje sukoba interesa“, dodaje on.
Nenadić kaže da nije jasno šta će zapravo biti „kancelarije za brze odgovore“ koje se pominju u sporazumu.
“Možda je to drugi naziv za „jednošalterski sistem“ kroz koji se građanima i privredi olakšava ostvarivanje prava, a možda je sistem za rešavanje pritužbi. Ako je ideja ovo drugo, onda bi trebalo napraviti kopču sa odredbom iz predloga izmena Zakona o Zaštitniku građana, prema kojoj bi svaki organ uprave bio obavezan da uspostavi efikasan, besplatan i dostupan način za prijem, razmatranje i rešavanje pritužbi građana”, navodi Nenadić.
Prema njegovim rečima, u reformi javnih preduzeća, dobre strane su „profesionalizacija upravljanja“ (pri čemu je izbegnuto da se pomenu konkursi za direktore, što upada u oči zbog obećanja URS tokom kampanje i vesti da se tokom koalicionih pregovora ponovo javna preduzeća dele kao plen partija), jača kontrola od strane Vlade i Skupštine, veća javnost rada (pominju se i neke stvari koje JP već sada moraju da objavljuju), vezivanje interne revizije JP za Nadzorni odbor (pri čemu radni status internih revizora nije potpuno jasan), uvođenje kriterijuma za izradu planova i ocenu uspešnosti rada…
Da li će proveravati sumnjive diplome.