Sedmoro lekara i tehničara otišli su u Tripoli pre mesec dana, a druga grupa medicinskih radnika, njih osmoro iz Beograda, Valjeva i Ćuprije, u glavni grad Libije putuje sledeće nedelje.
Reč je o lekarima i medicinskim tehničarima, koji su već radili u Libiji do početka građanskog rata, kada su se vratili za Srbiju. Oni imaju važeće vize i odlučili su da se vrate u Tripoli, u centralnu bolnicu, prenosi Blic.
Među njima je i medicinska sestra Jelena Milošević koja je pre rata u Libiji provela 10 godina, koja kaže da je trebalo da otputuju još ove nedelje, ali je put odložen zbog problema sa aerodromom u glavnom gradu Libije.
Najverovatnije ćemo ići preko Tunisa, u utorak. Nećemo čekati da se na nivou država postigne zvaničan dogovor sa novim libijskim vlastima. Već smo radili tamo i dobili smo poziv iz bolnice da ponovo dođemo. Sve smo organizovali preko agencije. Kada stignemo, potpisaćemo ugovore o radu na godinu dana, kaže Jelena Milošević za Blic.
Libijcima, kako kaže, nedostaje medicinski kadar, pa za naše lekare i tehničare ima puno posla. Imaju puno ranjenika i potrebna im je pomoć u ljudstvu, objašnjava ona.
Pre rata, iz Srbije su organizovano odlazile grupe medicinskih radnika u kojima je bilo i po trista lekara i tehničara. Dobre zarade i uslovi života bili su jedan od osnovnih razloga. Plate lekara, čak i posle rata, veće su u Libiji nego u Srbiji.
Početna plata za medicinsku sestru bez mnogo iskustva, iznosi oko 600 evra, dok lekar zarađuje oko 2.000 evra. To, naravno, može da bude i više, u zavisnosti od specijalnosti i godina staža. Pored plate, za medicinski kadar obezbeđen je i smeštaj, obično u krugu bolnice, koji se ne plaća, kaže medicinska sestra Stana Lukić, koja se već nalazi u Libiji, i dodaje da postoji mogućnost i da se radi ambulantno na terenu, što zaradu uvećava za 300-400 evra.
U Sabrati, gde Stana živi, nalazi se najveći onkološki institut u Libiji. Pre rata, u februaru, ovde je stiglo 12 medicinskih radnika. Bolnicu je napustilo svega troje njih. Sada se i situacija normalizovala. Bilo je zastoja u plaćanju, ali je sada sve u redu, plate se primaju redovno, kaže Stana Lukić.
Njena koleginica Vaska Igaz koja radi u OIL klinici u Tripoliju, kaže da je tamo trenutno oko 20 sestara iz Srbije. Većina njih nije napuštala grad kada je počeo rat.
Plate su pristojne i redovne. Sa svojom „libijskom“ platom u Srbiji mogu da živim pristojno, ali u Libiji mogu mnogo bolje. Tokom rata je poskupelo sve, ali se cene polako vraćaju, kaže Vaska koja sa četvoro dece i mužem u Libiji živi već 12 godina.
Ni tokom rata nije nam falila dlaka s glave. Nije bilo dana da me neko od Libijaca nije pitao da li mi nešto treba, hrana, smeštaj. Mnogi naši su otišli i sada se polako vraćaju. Već posle Nove godine očekujem da će taj broj biti mnogo veći i da će dolazak biti mnogo organizovaniji, priča Vaska i upozorava sve koji žele da dođu, da budu oprezni pri izboru agencija preko kojih dolaze.
Inače, delegacija libijskih prelaznih vlasti koja ovih dana obilazi institucije, uglavnom zdravstvene, po Srbiji, u našoj zemlji boraviće do subote. Prema našim saznanjima, osim ponude da zbrine ranjenike gradonačelnika Jagodine Dragana Markovića, sa Libijcima nije dogovoreno ništa konkretno.
Inače, precizne podatke o broju naših radnika u Libiji nema nijedna državna institucija. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje prate angažovaje naših radnika samo kada posreduju po zahtevu inostranih poslodavaca. Služba je krajem prethodne i početkom ove godine posredovala za zapošljavanje osam zdravstvenih radnika u Libiji, na klinici „Afrički onkološki institut“ u Sabrati.
Posredovanjem za zapošljavanje naših građana u inostranstvu mogu da se bave i privatne agencije, ako imaju dozvolu za rad.