Iako iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja stižu obećanja da se „kresanje“ budžeta za lečenje neće prelomiti preko leđa pacijenata, samo nepopravljivi optimisti veruju u to, ocenjuju Večernje novosti.
Jer, ako ima manje para, logično, biće i manje lekova na recept, dijagnostičkih pregleda, rehabilitacije, zaključuje taj list.
Iako se nekom, možda, čini da „minus“ koji sada mora da se ukalkuliše, nije veliki u odnosu na 228 milijardi, koliko se računalo da će ove godine biti ukupni prihodi u kasi osiguranja, oko pet milijardi su – godišnji izdaci za naknade za bolovanja. Ili, toliko godišnje košta materijal za dijalizu, ili sve stomatološke usluge koje pruži zdravsto Srbije za godinu dana. Sada tog novca – nema.
Umanjenjem budžeta za pet milijardi dinara zdravstvena kasa je praktično ostala bez sume kojom se finansira kompletan godišnji rad bar dve velike zdravstvene ustanove. Na primer, godišnji budžet Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ je oko 1,8, a Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije 2,2 milijarde dinara.
Dakle, silom prilika moraćemo da povećamo direktna izdvajanja iz džepa za zdravstvenu zaštitu. A, prema poslednjim podacima iz nacionalnog zdravstvenog računa, za lečenje svako, u proseku, mimo onih 250 evra koliko se prikupi od doprinosa, već doplaćuje – 154 evra godišnje.
“Na zdravstvu ne bi smelo da se štedi, ali u proteklih 20 godina sistem zdravstva u Srbiji je narušen, a eskalaciju gledamo poslednjih godina: evidentan je nedostatak novca i nedomaćinsko poslovanje, a ovaj novi minus u kasi RFZO će dodatno pogoršati kvalitet zdravstvene zaštite naših građana”, kaže profesor dr Dušan Milisavljević, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu u Skupštini Srbije.
“Ni sad nemamo dovoljno aparata za zračenje obolelih od raka, nedostaju nam dijagnostički aparati, nema dovoljno lekova u apotekama a ni u bolnicama. Naše klinike i domovi zdravlja više liče na zdravstvene ustanove 19, a ne 21. veka. Po smrtnosti od kardiovaskularnih i malignih bolesti smo prvi u Evropi, i svaka štednja u zdravstvu naciju dublje vodi u bolest”, dodaje on.