“Nisam futurista i ne mogu da vidim kako će tačno izgledati, ali generacije koje dolaze, ti mladi ljudi znaće veoma dobro kako da ta sela organizuju. Pod uslovom da im omogućimo da planiraju, dogovaraju i odlučuju. Ali i da im obavezno transferišemo odgovarajući novac za te namene”, poručio je Кrkobabić na otvaranju naučno-stručnog skupa na temu “Budućnost sela i poljoprivrede u Srbiji – Strukturni problemi i modeli održivog razvoja” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).
Predsednik SANU Zoran Кnežević istakao je da selo od davnina predstavlja osnovne tekovine civilizacije i da to jeste i danas, a da je Odbor za selo jedan od najaktivnijih odbora SANU, sa kreativnim predlozima i značajnim praktičnim doprinosima.
“Ovaj skup se direktno oslanja na Nacionalni program za preporod sela Srbije koji je nastao u saradnji Akademijskog odbora za selo SANU i ministarstva za brigu o selu i otvoriće seriju naučno-stručnih rasprava koje se tiču demografske održivosti seoskih područja, ekonomske održivosti, razvoja i modernizacije srpskog agrara”, rekao je Кnežević.
Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić ukazao je na neophodnost uvažavanja specifičnosti razvoja poljoprivrede i sela u Srbiji i jačanja društvene svesti i odgovornosti o mestu i ulozi lokalnih zajednica.
Škorić je istakao ulogu primene novih, modernih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji i očuvanje i korišćenje gajenih i divljih genetičkih resursa.
Na skupu su učestvovali članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i resornih Instituta, profesori poljoprivrednih fakulteta, predstavnici Republičkog zavoda za statistiku Srbije, predsednici Zadružnih saveza i drugi stručnjaci iz ove oblasti.