Sud je posledično utvrdio i da je zakon u celini neustavan, prenosi Košev.
Sud je ocenio da državna delegacija koja je osnovana osporenim zakonom nije predviđena Ustavom i nije predviđena unutar oblika vladanja i podele vlasti, te se ne može uključiti u uzajamno dejstvo podele, kontrole i balansiranja vlasti, odnosno u strukturu podele vlasti.
Utvrđeno je da prenos nadležnosti ustavnih institucija na “poseban mehanizam” uspostavljen u osporenom zakonu predstavlja mešanje u vršenje nadležnosti institucija utvrđenih Ustavom.
Navodi se, između ostalog, i da se nadležnost za vođenje dijaloga sa trećom državom ne može nižim pravnim aktom, kao što je osporeni zakon, prenositi na državnu delegaciju kao “poseban mehanizam”.
Skupština Kosova usvojila je taj zakon u martu sa 58 glasova za i 3 uzdržana što je bio i minimum za ostvarivanje proste većine potrebne za njegovo usvajanje.
Nacrt zakona bio je kritikovan od strane dela kosovske opozicije, pre svega od strane LDK i Samoopredeljenja.
Poslanici Samoopredeljenja i LDK Aljbuljena Hadžiu i Driton Seljmanaj su, u ime trideset poslanika Skupštine Kosova 13. juna, podneli zahtev Ustavnom sudu Kosova za ocenu ustavnosti članova Zakona o dužnostima, odgovornostima i nadležnostima državne delegacije Kosova u procesu dijaloga sa Srbijom.