Međunarodna naučna konferencija na temu „Serbia and the Balkans: Three Centuries of Embrace with Europe“ održana je 28. i 29. juna u prostorijama Aerokluba u Beogradu, u sklopu projekta “CTES – Cultural Transfer Europe-Serbia from the 19th to the 21st Century“.
Dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, profesor dr Dragan R. Simić otvorio je konferenciju. Istakao je značaj tema koje će se razmatrati, naglašavajući interes srpskog društva u produbljivanju teme koje se baziraju na odnosima sa Evropom. „Fakultet političkih nauka je vrlo predan kulturološkim studijama, kao i temi evropskih integracija, te su teme ove konferencije iz polja identiteta, reprezentacije, kulturnih susreta i transfera neka od ključnih pitanja kojima se naše kolege sa fakulteta bave“, istakao je dekan.
Prof. dr Slobodan G. Marković, rukovodilac Centra za britanske studije na Fakultetu političkih nauka, predstavio je učesnicima preliminarne rezultate ovog projekta. Objasnio je da je istraživanje zasnovano na četvorodimenzionalnom modelu koji ima za cilj da razjasni procese kulturnog transfera, oslanjajući se na narative, reprezentaciju i percepciju, politike i ideologiju.
Prvog dana predstavljene su tri panel diskusije na teme Evropski uticaj na jugoistočnu Evropu u 18. veku“, „Uticaj Evrope na pojedinačne države“ i „Kulturni transferi između Evrope i Srbije u 19. i 20. veku“.
Razgovor na drugom panelu „Uticaj Evrope na pojedinačne države“ bio je usredsređen na važnost intelektualne istorije u razumevanju kulturnog i istorijskog konteksta jugoistočne Evrope. Govornici su istakli značaj grčke revolucije i njen uticaj na evropeizaciju, kao i ulogu nacionalnih heroja i njihov značaj u prosvetiteljstvu. Razgovaralo se i o važnosti razumevanja istorije regiona kroz primer postkolonijalizma i kulturnom značaju Balkana. Osporena je dihotomija između Evrope i Balkana, i predlaženo je inkluzivnije razumevanje Evrope kao fundamentalno hrišćanske civilizacije sa značajnim regionalnim varijacijama.
Pored istaknutih profesora Univerziteta u Beogradu i Univerziteta Novom Sadu, događaj su upotpunili i profesori sa evropskih univerziteta.
U projektu “CTES – Cultural Transfer Europe-Serbia from the 19th to the 21st Century“ učestvuju Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Institut za evropske studije, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Balkanološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti i Institut za savremenu istoriju. Projekat se realizuje u okviru Programa IDEJE koji finansira Fond za nauku Republike Srbije.
Učesnici programa su tokom prvog dana konferencije imali priliku da posete stalnu postavku Jugoslovenske kinoteke.
Teme kojima su se akademici bavili drugog dana bile su “Između mašte i stvarnosti: Srbija i Balkan između evropejstva i balkanizacije,” “Evropske ideologije i Balkan,” “Evropeizacija srpske kulture” i “Transformativna moć EU: Srbija i Balkan.”
Tokom poslednjeg panela aktivistkinja Sonja Liht iz Fondacije BFPE osvrnula se na događaje koji su obeležili Srbiju u prethodnih nedelju dana – Mirdita festival i protest građana u Loznici protiv rudarenja litijuma na toj teritoriji.
“Ovo nisu samo festivali, ovo je mnogo više. Ova stroga zabrana slobode govora određenom broju ljudi vodi ka veoma opasnim koracima i posledicama u pogrešnom smeru i bojim se da će u tom smeru nastaviti. Nema ni jasnih poruka iz od Evropske unije i država članica da se građani ove zemlje i regiona shvataju ozbiljno. Na primer, pitanje litijuma je ozbiljan pritisak na srpsko rukovodstvo… Građani su se okupili da zaustave otvaranje rudnika. Ono za šta se ja zalažem nije za ili protiv, već ukoliko postoji interes EU, onda mogu da traže da građani u celosti budu glavni akteri i da ne budu ignorisani i zaboravljeni kao deo demokratske kulture“, rekla je Riht.
S. G. Markovich
Politikolog i rukovodilac programa budućnosti Evrope na Institutu za humane nauke (IVM) u Beču Ivan Vejvoda istakao je da veruje u „transformativnu moć Evrope i Evropske unije sa svim manama“ kao i sam značaj članstva u EU i srodnim organizacijama.
„Sama geografija nam ovo pokazuje. Okruženi smo Evropskom unijom, a NATO je ključni igrač u svemu tome, voleli NATO ili ne. Činjenica da su tri zemlje Zapadnog Balkana pod ovim bezbednosnim kišobranom je veoma važna… Slobodno biramo da se pridružimo ovim organizacijama. Svi hoće u EU, svi osim Srbije hoće u NATO… Ova zemlja (Srbija) ne opstaje bez 65 ili 70 odsto trgovine sa Evropskom unijom. Činjenica je da smo povezani u lancu snabdevanja“, naveo je Vejvoda.
Prof. dr Slobodan G. Marković zahvalio se kolegama, studentima, organizatorima, panelistima, istraživačima i medijima.
„Do kraja projekta treba da objavimo pet tematskih zbornika. Dva već objavljena, dva u pripremi, peti je sa poslednje konferencije. Posle toga ide promocija evropskog kultrnog transfera po Srbiji u saradnji sa Konvetnom za Evropsku uniju. Promocija će biti na različitim mestima i analiziraće se kako je evropski kulturni transfer promenio ta mesta. Pored toga, u planu je da se na kraju projekta organizuje izložba o rezultatitma evropskog kulturnog transfera. Projekat traje do 31. januara 2025. godine“, kaže prof. dr Marković za Novi magazin.