To je rezultat dogovora Ministarstva pravde, Saveza vojvođanskih Mađara, Socijalističke partije Srbije i Srpskog pokreta obnove, rekao je Homen za “Novosti”.
Homen je ukazao da je reč o zakonu koji je uslov za članstvo u EU, i bez koga nije moguće primenjivati nedavno usvojen Zakon o restituciji, jer taj drugi zakon predviđa vraćanje konfiskovane imovine samo onima koji su sudski rehabilitovani.
“Konačan tekst zakona je urađen na osnovu primedbi koje su se mogle čuti u Skupštini, i finalna verzija je poslata svim poslaničkim klubovima da još jednom daju mišljenje”, kazao je Homen.
Prošli put je zakon povučen zbog različitog viđenja Drugog svetskog rata i uloge Ravnogorskog pokreta. Između SPS i SPO je otvorena polemika da li su borci koji su pripadali tom pokretu takođe bili pripadnici NOR-a. Dilema je rešena tako što se u zakonu ne pominju ni partizani ni četnici.
Homen je kazao da je napravljen dogovor sa Narodnom skupštinom da ovaj zakon bude prva tačka dnevnog reda novog zasedanja u novembru. Zakon bi trebalo da bude izglasan do polovine novembra, čime će se preduprediti mogućnost da Mađarska stavi veto na našu kandidaturu za EU, kazao je Homen. Naime, zvanična Budimpešta je najavila veto ako imovina ne bude kroz restituciju vraćena i Mađarima koji su prisilno mobilisani u okupatorske trupe.
Zakon o rehabilitaciji iz 2005. morao je da bude promenjen jer nikada nije donet propis kojim bi se regulisala odšteta nevino osuđenima posle Drugog svetskog rata i članovima njihovih porodica. Obeštećenje će, rekao je Homen, dobiti lica koja su neosnovano bila u zatvoru i kojima su oduzimana građanska i druga prava, kao i oni koji su iza rešetaka rođeni.
“Zakon se ne bavi nijednim narodom ili manjinom pojedinačno, već na opšti način reguliše pitanje rehabilitacije. Zato je i dogovoren jedinstven princip da pravo na povraćaj ili obeštećenje nemaju oni koji su bili ratni zločinci, osim ako se u sudskom postupku ne dokaže da je presuda bila politička”, rekao je Homen.