U Strategiji proširenja 2018. EU je dobrosusedske odnose i pomirenje postavila visoko na lestvici prioriteta, a podrška koju su u tom smislu pružili lideri Zapadnog Balkana na samitu u Sofiji 17. maja 2018. i zajedničke izjave o nestalim osobama i ratnim zločinima, na samitu u Londonu 10. jula 2018, razlozi su za nadu da će snažna podrška pomirenju, kroz Inicijativu za REKOM, biti dogovorena na samitu u Poznanju koji se održava 4. i 5. jula u okviru Berlinskog procesa, saopštila je danas Koalicija za REKOM.
U saopštenju se podseća da je “priznavanje i poštovanje presuda (za ratne zločine), odbacivanje govora mržnje i glorifikacije ratnih zločinaca, promovisanje kulture poštovanja i solidarnost sa svim žrtvama” cilj Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. (REKOM).
REKOM ne predstavlja dupliranje rada sudova niti paralelni sud. Usredsređujući se na činjenice i žrtve, pokazao bi se kao neophodno sredstvo za dopunu sudskih odluka i za približavanje suprotnih stavova u vezi sa istim događajima.
U saopštenju se dodaje da je REKOM koncipiran kao regionalno međudržavno telo čije članove imenuju vlasti i predstavnici civilnog društva a nacrt njegovog Statuta rezultat je širokog konsenzusa među liderima Zapadnog Balkana u 2014. godini, ali su političke promene u nekoliko zemalja nakon toga usporile realizaciju ove inicijative.
Stoga je važno vratiti joj se uz novi zamajac na samitu u Poznanju u julu ove godine, saopštila je Koalicija za REKOM podsetivši da su se do sada Srbija, Kosovo, Severna Makedonija i Crna Gora složile da je podrže, dok Bosna i Hercegovina i Hrvatska još uvek nisu zauzele zvanični stav.
Nadamo se da će i ove zemlje potpisati Deklaraciju o REKOM-u, u ime žrtava i u skladu sa nastojanjem “da se prevaziđe nasleđe prošlosti, promovisanjem pomirenja i dobrosusedskih odnosa” .
Svi lideri ZB bi zaista trebalo da teže pomirenju svim mogućim sredstvima – suđenja, mehanizmi za kazivanje činjenica, zajedničke komemoracije, školski udžbenici i drugo, u skladu sa brojnim deklaracijama potpisanim tokom prethodnih godina, kao i u kontekstu zaključaka Saveta EU 2015. godine za podršku tranzicionoj pravdi.
Utvrđivanje činjenica o žrtvama treba da bude prioritet -kako bismo im vratili lično dostojanstvo i sprečili da prošlost remeti sadašnjost i ograničava budućnost, dodaje se u saopštenju.