Kontrolu duvana do sada su radili sanitarni inspektori Ministarstva zdravlja, i to prema Zakonu o ispitivanju životnih namirnica i predmeta od opšte upotrebe. Duvan je kontrolisan isto kao i igračke, kozmetika, deterdženti ili posuđe. Sada, novim zakonom, koji je usvojen 7. decembra, a od danas počinje da se primenjuje, kvalitet i kontrola duvana više neće biti u nadležnosti Ministarstva zdravlja.
Snežana Pantić Aksentijević, savetnik u sektoru javnog zdravlja i sanitarne inspekcije u Ministarstvu zdravlja, potvrđuje za Blic da duvan više ne spada u predmete od opšte upotrebe i da samim tim njegovu kontrolu neće vršiti sanitarna inspekcija.
Ona, međutim, tvrdi da postoje i drugi zakoni i pravilnici koji regulišu kontrolu duvana i koji će se primenjivati sve dok ne budu usvojeni podzakonski akti kojim će se bliže uređivati ova oblast, a za šta je rok šest meseci.
Reč je o Pravilniku o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji datira još iz 1983. godine, odnosno iz vremena Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Vesna Radojčić, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu koja se bavi tehnologijom duvana, kaže za Blic da su pušači kao kategorija drugi po brojnosti, odmah iza potrošača hleba, zbog čega bi trebalo da znaju sve o kvalitetu duvana.
Mora da se vodi računa o kvalitetu duvana i dima na isti način na koji se vodi računa o kvalitetu brašna i hleba. Isto tako treba da postoji i laboratorija u kojoj će se utvrditi tačno koliko čega ima u cigareti i kakvog su kvaliteta te komponente, zaključuje prof. Radojčić i dodaje da Srbija nema nezavisnu državnu laboratoriju koja bi informisala potrošače o kvalitetu duvanskih proizvoda.
Najčešći nedostaci koje je sanitarna inspekcija pronalazila u cigaretama jesu prisustvo plesni i mikrobiološka neispravnost.
Profesorka Radojčić objašnjava da je sama cigareta, kako se to stručno kaže, reaktor, a ono što potrošači kupuju je duvanski dim.
Prilikom sagorevanja materijala u cigareti stvara se glavna struja dima koju pušač uvlači u sebe. Dim se sastoji od oko 5.000 različitih komponenata. Neke od njih utiču negativno na zdravlje kao, na primer, policiklični aromatični ugljovodonici, ugljen-monoksid i nikotin. Količine ovih komponenata su veoma male, tako da se ne izražavaju ni gramima ni miligramima, već u milionitim ili bilionitim delovima dima.
Suština priče je upravo u smanjivanju štetnih komponenata u duvanskom dimu. Ako se primenjuju kvalitetniji filteri ili perforirani cigaret-papir, odnosno komplikovanije tehnološke mere, dim je kvalitetniji i manje štetan, ali je i cigareta skuplja. To je ono što bi trebalo da bude predmet kontrole, pogotovu kada se radi o švercovanim cigaretama, kaže Radojčić.