“Narodna kuhinja mi je bila jedini način da prehranim sebe i maloletnog sina, jer sam ostala bez posla, a socijalna pomoć nije dovoljna ni za najnužnije potrebe. Kako ćemo dalje, ne mogu ni da zamislim. Bilo me je sramota da stanem u red za obrok, ali moralo se”, kaže Stana M. (43) iz Niša.
U ovom gradu, kako su nadležni nedavno i najavili, narodna kuhinja je zatvorena zbog nedostatka novca u lokalnom budžetu. Oko 5.300 najsiromašnijih Nišlija ostalo je bez jedinog dnevnog obroka.
“Problem su novac i preveliki broj korisnika. I pored siromaštva, nismo ih očekivali toliko. Počeli smo sa 3.000, stigli do 5.300, a nagoveštaj je da će ih narednih meseci biti oko 7.000”, kaže član gradskog veća zadužen za socijalu Branislav Ranđelović.
Jako loša situacija je i u Kuršumliji, gde je, po rečima predsednika tamošnjeg Crvenog krsta Milomira Nikolića, pitanje trenutka kad će najsiromašniji ostati bez hrane.
“Imamo 950 korisnika, što je 10 odsto svih građana Kuršumlije. Dece do 14 godina je 250. Ostalo su stari, nemoćni, invalidi… Problemi traju već godinu dana, kada je iznos koji nam daje opština prvo smanjen, a od jula ne dobijamo ništa”, kaže Nikolić.
Neizvesna je i sudbina zajedničke kuhinje u Sremskim Karlovcima, gde se obroci ne spremaju još od 1. marta.
“Sve zavisi od toga da li će lokalna samouprava moći da nam obezbedi oko 400.000 dinara mesečno za energente, plate kuvara i druge režijske troškove. Na 8.000 stanovnika imamo 200 korisnika, što je najveći procenat u Srbiji”, kaže za „Novosti“ Dragana Kljajić, sekretar Crvenog krsta u tom gradu.
Prethodnih meseci bilo je pitanje i da li će ponovo raditi narodna kuhinja u Adi, u kojoj se hrani oko 100 najsiromašnijih. Vilmoš Križan, sekretar tamošnjeg Crvenog krsta, kaže da će se to u septembru ipak dogoditi, jer je sa lokalnom samoupravom dogovoreno da sa 200.000 dinara mesečno finansira režijske troškove.
“U 24 narodne kuhinje u pokrajini hrani se oko 10.000 ljudi, ali se procenjuje da su potreba dvostruko veće. Da ne govorimo o preostaloj 21 opštini koje ih nemaju i u kojima 7.300 najugroženijih, jednom godišnje, dobija pomoć u namirnicama iz Republičkih robnih rezervi”, kaže Vera Žarković iz Crvenog krsta Vojvodine.
Crveni krst u celoj zemlji koordinira rad 75 narodnih kuhinja za 34.660 korisnika, od čega je više od 11.000 dece. Kupovinu deset osnovnih namirnica finansira Vlada, a opštine plaćaju režije, energete, plate… Donatora je sve manje.
“Kuhinje nailaze na različite teškoće, a najčešće opštine opredele novac u budžetu, ali ga ne distribuiraju redovno. Do sad smo to razgovorima uspeli da rešimo”, kaže Jelena Radojičić iz Crvenog krsta Srbije.
Da je postojeći broj kazana premali pokazuje podatak da je u Srbiji 180 opština sa 700.000 siromašnih, dok je 100.000 ispod granice siromaštva.
Aktivisti Crvenog krsta se snalaze, pa se dešava da mogu da pokriju 700 obroka, a javi se duplo više ljudi. Onda petočlanoj porodici daju obrok za troje, da ga podeli.
“Dve trećine naših korisnika izjavilo je da im je to jedini obrok u toku dana. Posle bombardovanja narodne kuhinje su prehranjivale 100.000 ljudi. Broj gladnih nije pao, samo više nema stranih donatora da to finansiraju”, kaže Radojičićeva.
Većina narodnih kuhinja za desetak dana završava letnju pauzu. U mnogima će broj korisnika biti veći.
U Subotici ih ima 1.100, ali su procene da je broj siromašnih tri puta veći.
U vranjskoj kuhinji pripremaće se umesto 300, 450 obroka, a u pripremi je i pokretanje kuhinje u Vranjskoj Banji, koja ne radi od 2000.
U jednoj od najsiromašnijih opština, Trgovištu, na zajedničkom kazanu je 300 ljudi.
Mi kao zemlja imamo previse realnih problema. Nepismenost, nekultura, neznanje, zemlja u kojoj je “Farma” glavni dogadjaj i tema od pijaca do ozbiljnih emisija. Ne ocekujem da se bilo ko bavi realnoacu ( iako su tako dobijeni izbori i to mi je drago jer da vidimo znanje i umece, pa ih tih stranih eksperata iako smatram da za nas je dovoljno postenje, zelja za radom i zdrava seljacka logiga) svi se brinu za sebe.
narodna kuhinja je najveca sramota ovog naroda