Po ko zna koji put, najviši državni zvaničnici Srbije saopštili su građanima da je planiran atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Narod u Srbiji je gotovo naviknut da se ujutro budi sa pričama o atentatima na predsednika ili njegovim pozivima da ga ubiju.
Od onih, Bog te pita koliko atentatora čije je oružje pronađeno u blizini porodične kuće Vučića u Jajincima do poslednjeg koji su pripremali za sredinu februara predsednik Crne Gore Milo Đukanović i vođa kavačkog klana Radoje Zvicer, matrica je uvek ista.
Naravno da ne treba zaboraviti ni onaj “retroaktivni” pokušaj atentata prilikom otvaranja spomenika Stefanu Nemanji na platou kod nekadašnje železničke stanice u Beogradu. I uvek prethodi neka tema koju treba prekriti nečim, a to je uvek – atentat.
Pokrenuta mašinerija SNS-a
Ovoga puta je jasno i situacija ne ostavlja nikakvu dilemu. Pričom o najnovijem atentatu valjalo je malo skloniti u stranu onu o stopiranju projekta Jadar i “odlasku” Rio Tinta iz Srbije. Premijerka Srbije Ana Brnabić saopštila je narodu tu odluku, a onda je rano izjutra, planove o atentatu na predsednika Srbije, u programu jedne od televizija sa nacionalnom frekvencijom, saopštio – Vojislav Šešelj.
Možete misliti koliko je to ozbiljna informacija bila kada je Šešelj rekao da ima pouzdane izvore iz inostranstva, koje govore o tome da Vučića hoće da ubiju predsednik Crne Gore Milo Đukanović i vođa kavačkog klana Radoje Zvicer. Upitan da malo bliže pojasni te svoje izvore, Šešelj je rekao da je njegov izvor sedeo sa Đukanovićem na jednoj večeri gde je predsednik Crne Gore, pod dejstvom kokaina, tako nešto rekao.
U Srbiji se na toj televiziji i sa tim gostom ništa slučajno ne dešava, ali izgleda da su i čelnici vlasti shvatili da se ovakva priča neće sama od sebe zarolovati, kao što i nije. Trebalo je pojačati gas.
Isto veče, u 21 sat, naglo je prekinut redovan program te televizije i direktno uključen ministar policije Aleksandar Vulin koji je saopštio naciji da su dobili zvanične informacije Europola i jedne zemlje članice EU da se na predsednika Srbije sprema atentat. Od tog trenutka su prestala pitanja o Rio Tintu i samo se pričalo o još jednom atentatu na predsednika Srbije.
Naravno da je istog trenutka pokrenuta kompletna mašinerija Srpske napredne stranke u kojoj se svako na svoj način – od ministara, poslanika, medija – obratio javnosti sa podrškom predsedniku koga tamo neko hoće da ubije samo zato što je uspešan, što gradi puteve i otvara fabrike. U sklopu te kampanje je, naravno, optužena i srpska opozicija da učestvuje u tom planu, jer joj je cilj da Vučić bude ubijen pre izbora i svakakve druge gluposti.
Nijedan rasvijetljen ‘atentat’
Glavni akter ove priče, mudro je ćutao, a onda ništa nije imao da kaže sem da očekuje da će nadležni organi da rade svoj posao, a on radi svoj. Možda se na trenutak u tom njegovom izlaganju video delić neprijatnosti, ali Vučić je odavno naučio kako da se nosi u takvim situacijama. Šteta i gorka pilula oko Rio Tinta je popijena i sada možemo da idemo dalje, do sledećeg atentata.
Idejni tvorci ovakve politike nisu svesni problema koje izazivaju svojim nakaradnim radom. Svesno ili ne, udaraju na dostojanstvo jedne zemlje i njenog predsednika, a stvaraju animozitet prema predsedniku i građanima druge zemlje. Srbija deluje kao neozbiljna država koja od toliko planiranih atentata na svog predsednika nije uspela da rasvetli nijedan, niti je ikada bilo ko uhapšen i sasluša, a da je javnost o tome obaveštena.
Nameće se i pitanje šta tim istim kreatorima, posle toliko najavljenih atentata, šta bi se desilo kada bi jednom stvarno postojao ozbiljan plan napada na život predsednika? Desilo bi se opet izdavanje saopštenja od zore do povečerja i to je to, jer više niko nikada ne može da veruje u ono što izlazi iz te propagandne kuhinje.
Nekako je, gotovo pa simpatična, ova priča sa Crnom Gorom i njenim predsednikom. Onomad, pred neke izbore u Crnoj Gori, vlast u Podgorici je optužila Srbiju da je spreman atentat na Đukanovića i za državni udar. Sada je, pred izbore u Srbiji, red da se uzvrati istom merom, verovatno.
Priča bez epiloga
Elem, u politici je, očigledno, sve dozvoljeno, pa i spinovati priče o atentatima. Kada je teško samo neka neko viče: “Atentat!” Normalne države ovakve stvari rešavaju na drugačiji način i ne pominju opoziciju u tom kontekstu. Reaguju, uhapse, sprovedu istragu, saopšte. A, u Srbiji se samo saopšti. I kakva je to služba bezbednosti i policija koje dozvoljavaju da ovakve priče ostanu bez epiloga?
Čak i izjava nekadašnjeg zaštitnika građana i predsedničkog kandidata pre pet godina Saše Jankovića u kojoj je rekao da po prvi put pretnje deluju stvarno, nije većinu naroda ubedilo da je atentat stvarno pripreman. Radi se o politici koja za cilj ima samo opstanak na vlasti i to po svaku cenu i svaki njen potez treba posmatrati u tom pravcu.
Mnogo toga će se još spremati u toj kuhinji, jer predizborna kampanja se polako zahuktava. Predsednik Srbije je, ipak, institucija i sa njom ne bi smeo niko da se igra, pa ni Aleksandar Vučić.