Klub ljubitelja igračaka organizuje ovakvu berzu na kojoj kolekcionari, klinci i njihovi roditelji jednom mesečno mogu da kupe, prodaju ili razmene igračke u kafiću „Good times“ u Dalmatinskoj ulici u Beogradu.
Stariji, ozbiljni ljudi okruženi gomilama igračaka prilaze stolovima na kojima se nalaze primerci koje žele da imaju u svojoj kolekciji, sa istim žarom kao i njihove mnogo mlađe kolege – klinci koji još ne znaju šta je školska klupa.
„Već 12 godina sakupljam igračke. Počeo sam sa sinom koji sada ima 14 godina. Sada sakupljam gumene štrumpfove koji se proizvode već 52 godine i svake godine izađe po 8-12 novih figurica. Sada ih imam 450, ali imam i oko 150 lego igračaka, 400 igračaka iz Mekdonaldsovog „Happy meal-a“, oko 1000 kinder igračaka“, priča predsednik i osnivač Kluba ljubitelja igračaka pedesetčetvorogodišnji dr Miroslav Žunjić, stomatolog i pasionirani kolekcionar igračaka.
Kinder jaje pojavilo se na tržištu pre 37 godina, a izašlo je iz italijanske fabrike slatkiša „Ferero“. Vlasnik Mikele Ferero želeo je da deci „svaki dan bude Uskrs“ i verovatno nije ni slutio kakvu će kinder histeriju među odraslima napraviti njegov izum.
Beogradski klub kinder kolekcionara i dalje zasebno funkcioniše, jer ima mnogo ljubitelja plastičnih figurica iz čokoladnog jajeta. Predsednica kluba je Lidija Košutić, arheolog i majka dvoje odrasle dece koja je do danas sakupila više od 9.000 igračkica.
Nekoliko dečaka i devojčica okupilo se oko stola na kojem je gomila malih vojnika „džidžojaca“, gumenih reptila, ekšn menova. S druge strane stola iza gomile Barbika sedi komercijalista Živan Novaković. Na pitanje šta sakuplja kao iz topa odgovara “Barbike”, a zatim pokuša da se izvadi nekim mačo igračkama i dodade „i ekšn menove“.
„Pet puta su me hapsili kod Delijske česme jer sam izložio igračke koje sakupljam. Objasnim sudiji o čemu je reč, a on kaže – to ti je, bato, nedozvoljena trgovina“, priča Živan.
I njegova sestra Emilija je kolekcionar i ima više od 2.000 Barbika.
„Ma znala sam ja i celu trinaestu platu da potrošim na igračke“, kaže Emilija.
Ni košarkaš Crvene Zvezde Vuk Radivojević nije došao u „Good times“ na kafu. On je prvi put na berzu igračaka došao sa suprugom i ćerkom.
Prostor je nabijen žagorom dece i odraslih. U pozadini sa zvučnika dopiru zvuci evergrina iz pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Samo još na šanku nema igračaka i to je jedino mesto gde još može da se radi ono zbog čega se dolazi u kafiće. Na uglačanoj drvenoj površini stoji zamagljena čaša piva, malo dalje kafa, ali se u pozadini ipak nazire nešto plavo. Štrumpfovi su se probili čak do ove, za njih zabranjene, zone.
(Opširnije u štampanom izdanju)