Bilo je čudno da ne uspevaju da ga ugase. Zatim sam u jednom trenutku ugledala stomak aviona koji je zastrašujuće nisko preleteo tik iznad moje zgrade, u pravcu kula. Tek što sam pomislila da je reč o nekom preterano radoznalom pilotu koji želi da vidi požar iz neposredne blizine, začuo se prasak i avion je uleteo u drugu kulu.
Pretpostavljam da ljudi u trenutku sudara ili neke tako iznenadne nesreće dožive nešto slično: nevericu i neku vrstu straha, jer odjednom nerazumno postaje realno i realnost se kosi sa strukturom stvarnosti kakvu poznajemo. Iako sam videla da je uleteo u kulu, čekala sam da nekako i izađe.
Tada je već postajalo jasno da je reč o organizovanom napadu. Sećam se zbunjenosti spikera dok je čitao vest da je i u drugu kulu uleteo avion. Zatim je usledio i napad na Pentagon. Na vrata mi je zazvonila preplašena komšinica. Ona je radila na Vol stritu i upravo se vratila iz tog dela grada, koji je odmah do kula. Pričala je o potpunom haosu na ulicama, o ljudima koji su bežeći od vatre skakali sa kula. Ljudima po okolnim ulicama bilo je teško da iz te, ‘žablje’ perspektive vide o čemu je zapravo reč.
(Opširenije u štampanom izdanju)