Posle razrešenja episkopa Vasilija Kačavende sa vladičanskog trona u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj i predaje dužnosti administratoru, ovaj episkop Srpske pravoslavne crkve nastavio je svoj monaški život u Manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
Tu svetinju, koju je on podigao i koja uz vladičanski dvor predstavlja jednu od najlepših građevina SPC sagrađenih u poslednjim decenijama, ostaje njegovo utočište do odluke Sinoda SPC o tome gde će ubuduće Kačavenda provoditi svoj monaški život.
Da postoji velika verovatnoća da će Kačavendi biti uskraćen sav luksuz koji je on uneo u ovaj manastir i novi vladičanski dom, ukazuje i činjenica da je proteklih dana sa grobnice, koja je bila izgrađena tik uz sam Manastir Svetog Vasilija Ostroškog, a koja je bila namenjena episkopu Vasiliju Kačavendi, skinuta mermerna ploča.
Kako su Novosti nezvanično saznale, vrše se pripreme da grobnica bude zatrpana.
Razrešni episkop Vasilije, koji je na čelu te eparhije bio od 1978. godine, vreme uglavnom provodi u odajama te svetinje, uz svakodnevne molitve.
A ako izađe van, uglavnom je kod prelepog, novog, Manastira Svete Petke, u bijeljinskom naselju Pet jezera, gde je uređen velelepni prostor za Dom penzionera, obdanište i Prvu pravoslavnu gimnaziju.
Episkop poslednjih dana retko razgovara sa posetiocima manastira i vernicima koji dolaze u tu svetinju.
Posećuju ga, kako je rečeno, “ljudi koji su mu se, poslednjih sedmica i meseci pokazali kao istinski prijatelji i braća u životu i veri”.
Međutim, izostaju oni koji su ga do pre navodne seks afere sa muškarcima dizali u zvezde i proglašavali svecem i žalili što nije izabran za patrijarha.
Vladika zasad, kako je poručio preko svojih najbližih saradnika, ne želi “ama baš ništa da govori za medije”.
Zasad, kako je poručio, ostaje u Manastiru Svetog Vasilija. Dokle, ni sam ne zna.
“Odluku da ode sa trona eparhije, koju je predvodio u izuzetno teškim godinama i decenijama, doneo je kao istinski hrišćanin”, tvrde njegovi saradnici.
“Smiren je, sabran, ne želi da komentariše bilo šta što se tiče daljeg rada eparhije i, eventualnih, novih odluka vrha SPC. Ne treba izgubiti iz vida da je on, bez obzira na to što nije na čelu Eparhije, bio i ostao arhijerej SPC”.
Ovde svi očekuju da će sveti Sabor SPC na majskom zasedanju izabrati novog episkopa Eparhije zvorničko-tuzlanske.
Ali niko ne može da predvidi da li će budući episkop stolovati u Bijeljini, kao Vasilije poslednje dve decenije, ili će otići u vladičanski dom u Tuzli. I taj objekat je Kačevanda besprekorno uredio. Restauriran je i predstavlja “biser-zdanje”, ne samo u SPC već uopšte u pravoslavnom svetu.
Nesporno je da je vladika Vasilije bio okružen luksuzom. Gradio je salone koji su lepši i raskošniji od onih u Belom dvoru.
Oni koji su imali prilike da vide sve ono što je sagradio govore o njegovom “malom Versaju”. Sve blista i blešti. Nameštaj je pozlaćen, a svi predmeti su pažljivo odabrani i predstavljaju pravu dragocenost. Koliko sve to vredi i odakle je obezbeđen novac za sve to, i dalje je nepoznanica.
“Vladika Vasilije poručuje da ništa neće odneti u grob. Ništa od toga nije ni u njegovom posedu, a sada ni u njegovoj nadležnosti”, rekli su njegovi saradnici kad je ekipa Novosti pre dva dana obišla sedište eparhije.
Odbačene dve prijave
Dok Kačavendini advokati pišu tužbe “protiv onih koji su oklevetali vladiku”, prošlo je neprimećeno da su dve krivične prijave protiv njega tužilaštva u RS i BiH odbacila kao neosnovane. To su prijave bivšeg monaha Bojana Jovanovića i tragično preminulog bogoslova Milića Blažanovića.