Sećajući se Zorana Đinđića, na 10. godišnjicu njegove prerane smrti prisećam se talasa nade i optimizma koji smo delili sa srpskim narodom koji je glasao za demokratiju protiv Miloševićevog režima. Posle toliko borbi, iznenada su se rodile mnoge mogućnosti, mnoge perspektive za svetliju budućnost Srbije i Balkana.
Zoran je uvek govorio: “Bez demokratske Srbije i sa Miloševićem na vlasti neće biti stabilnosti na Balkanu”. Vrlo jasno je razumeo da su naši problemi na Balkanu uzajamno povezani i da samo širi okvir saradnje može našim ljudima da pomogne da prevaziđu etničke i verske podele koje su nas rastrzale i vukle nas nazad. I znao je da kamen temeljac takvog okvira uvek mora da bude demokratija.
Zoran i ja smo delili uverenje da regionalni konflikti mogu biti prevaziđeni uspostavljanjem mira kroz ekonomsku međuzavisnost – put koji je inspirisan osnivanjem Evropske unije. Ekonomska saradnja bi pomogla otvaranju radnih mesta, poboljšanju infrastrukture i životnog standarda u regionu. Naš strateški cilj u ostvarenju ove vizije bio je pristupanje zemalja Zapadnog Balkana evropskoj zajednici vrednosti.
Ubistvo Zorana od strane snaga koje su potkopavale demokratiju u našem regionu stalo je na put obećavajućoj budućnosti modernizatora, borca i odlučnog lidera koji se nije plašio da se založi za ono u šta veruje. Međutim, oni nisu mogli da unište naš san. Na Zoranovoj sahrani sam se zakleo da ću nastaviti našu borbu. Kao tadašnji ministar spoljnih poslova Grčke odlučio sam da moja misija bude da napornije nego ikada radim na pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
Grčka je 2003. godine bila predsedavajuća EU. Bili smo domaćini samita u Solunu na kojem je pristupanje Zapadnog Balkana EU bilo na vrhu agende samita. Zoranova elokvencija i energija mnogo nam je nedostajala. Ipak, možemo biti ponosni na Solunsku agendu koju su potpisali svi šefovi država i vlada zemalja članica EU, jer je to bio prvi obavezujući dokument koji se odnosi na proces evropske integracije Zapadnog Balkana.
Složili smo se da će ovaj proces približavanja EU ići ruku pod ruku sa razvojem regionalne saradnje. Konkretni ciljevi i inicijative – da se pogura slobodna trgovina i olakša vizna liberalizacija, da se uspostavi regionalno tržište struje i gasa, razviju mreže transporta, energetike i telekomunikacija, učestvuje u tehnološkim istraživanjima, ojača vladavina prava i borba protiv organizovanog kriminala – ohrabrili su blisku prekograničnu saradnju parlamenata, ali i ljudi.
Kada danas pomislim na Zorana Đinđića shvatim da je, uprkos mnogim preprekama s kojima smo se suočavali, mnogo toga za šta se on zalagao ostvareno. Srbija je danas stabilna demokratska država. Dobila je status kandidata za članstvo u EU u martu 2012. godine. Iako etničke, teritorijalne i političke tenzije i dalje ometaju regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu, o ovim pitanjima se danas diskutuje otvoreno i pregovara mirno. Radujemo se ulasku Hrvatske u EU 1. jula 2013.
Nažalost, postoje nove prepreke koje mogu da uspore sveukupan proces pristupanja Zapadnog Balkana EU. Finansijska kriza u Evropi donela je zamor od proširenja i promenu prioriteta.
Ipak, moramo da istrajemo. Prava mera će biti 2014, kada je stogodišnjica početka razarajućih ratova na Balkanu. Ova simbolična godišnjica podsetiće nas da je pristupanje Zapadnog Balkana EU prvo i pre svega političko pitanje. Ono pre svega znači očuvanje mira na našem kontinentu. Pristupanje znači garantovanje prosperiteta i stabilnosti za sve Evropljane. To je odavanje priznanja našoj zajedničkoj prošlosti i zajedničkoj budućnosti. Obećavam, dragi Zorane, da ću nastaviti da radim na onome što smo zajedno počeli da gradimo.