Janković je u izjavi novinarima rekao da je još juče izrazio na najoštriji mogući način zabrinutost zbog cinjenice da je Milenović napadnuta.
Preneo je da je tim povodom razgovarao i sa predstavnicima državnih organa koji su zaduženi da pronađu počinioce, sa predsednikom vlade, i kazao da je dobio sva moguća uveravanja, u koja veruje, da se na najintenzvniji način traga za počiniocima i da će taj napad biti rasvetljen.
On je uveren da neće biti sumnje u oprdeljenost države da zaštiti građane, a posebno predstavnike organa koji se bave borbom protiv korupcije i da na taj način građanima bude poručeno jasno uveravanje da ta borba nije samo pusta priča.
Janković je naglasio da veruje da je bezbednost građana nešto što je prioritet za policiju.
“Nadam se da će ove moje reči naći brzu potvrdu u veoma brzom rešenju dileme, odnosno da će sumnje biti razvejane time što će počinioci biti identifikovani i privedeni pravdi”, kazao je Janković.
Upitan kako komentariše što Milenovića nema poverenja u policiju, on je rekao da je razgovarao sa njom i da mu je ona opisala da je prvi put kada je premitela ugrožavanje njene bezbednosti to prijavila tužilaštvu za organizovani kriminal i odgovarajućim policijskim strukturama, da nakon toga nije bila zadovoljna na način na koji je bila tretirana njena prijava.
Ona, takođe, kako je dodao, smatra da je ovaj napad nastavak postojeće priče, zbog čega ima određenu dozu sumnje u efikasnost rada policijskih organa.
“Razumem Milenović jer svako ko je pretrpeo takvu vrstu napada mora biti u stanju šoka i imati određeno razočarenje”, ukazao je Janković.
On je poručio da nema nikog drugog sem državnih organa, Ministarstvo unutrašnjih poslova i tužilaštva koji ovaj slučaj mogu da razreše.
“Uveren sam da mogu da to urade ne samo što im je to dužnost i pravo gospođe Milenović, već što na taj način svi građani Srbije dobijaju konkretan razlog za poverenje u državu”, zaključio je Janković.
Još rano za ocenu ”filtracije” migranata na granici
Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je danas da je prerano govoriti o tome da li “filtracija” ekonomskih migranata na “Balkanskoj ruti” predstavlja kršenje ljudskih prava.
“Realnost govori da postoje desetine hiljade ljudi koji se ne kvalifikuju formalno za izbeglice, ali su na našim pragovima, i da nema tog voza, autobusa u koji možemo da ih stavimo i vratimo nazad protiv njihove volje”, rekao je Janković novinarima.
On je podsetio da pravo na izbeglištvo ima onaj ko beži od rata i progona zbog neke svoje osobine.
“Po međunarodnom pravu kada želite da odete u drugu zemlju samo zato što su u njoj ekonomski uslovi možda povoljniji, to vas ne kvalifikuje za izbeglicu prema Konvenciji”, podvukao je Janković, dodajući da se tada govori o ekonomskim migrantima.
On smatra da migrantski pritisak može popustiti samo smanjenjem ekonomskih nejednakosti u svetu.
Prema njegovim rečima, u rešavanju izbegličke krize se već kasni, migracioni tok je veliki, a Evropa, posebno zapadna Evropa, nije spremna da prihvati sve te ljude.
“Ekonomska realnost je teška, ako ne i teža, od neke druge vrste pretnji. Evropa i svet moraju naći način da se ekonomske nejednakosti koje postoje među našim zemljama, krajevima planete, smanje, kako bi bilo manje razloga da beže trbuhom za kruhom”, poručio je Janković.
Ne izjednačavati izbeglice sa teroristima i ne dizati ograde
Izbeglice i migrante ne treba izjednačavati sa teroristima ni nakon terorističkih napada u Parizu, a stvaranje prepreka na granicama neće rešiti aktuelnu krizu, zajednička je ocena učesnika skupa “Ombudsmani/nacionalne institucije za ljudska prava – izazovi u ostvarivanju ljudskih prava u izbegličkoj/migrantskoj krizi”.
Zaštitnik građana Republike Srbije Saša Janković ocenio je da se problemi u 21. veku ne mogu rešavati podizanjem zidova, iako izbeglička kriza ima mnoge dimenzije – bezbednosnu, ekonomsku i, kako je rekao, najznačajniju, ljudsku.
“Civilizacijsko je pravilo propisano međunarodnim i nacionalnim pravom je da ljudi imaju pravno utočiste od smrti i ratnih razaranja”, rekao je on i naglasio da niko nema ljudsko ni formalno pravo da proteruje izbeglice i vraća ih u rat.
Iako među milionima izbeglica koje dolaze u Evropu može biti terorista, to izbeglice ne čini teroristima ni obrnuto, te moramo biti spremni da odvojimo te dve stvari uspostavljanjem brzih kanala tačnih informacija, istakao je Janković.
“Prestanak razloga zbog kojih izbeglice beže je jedino trajno rešenje”, rekao je on.
Zaštitnik građana podvukao je i da među onima koji dolaze u Evropu ima mnogo pripadnika ranjivih grupa, posebno žena, dece i osoba sa invalliditetom kojima smo, kako je istakao, dužni da pomognemo.
Ni Evropa ni region, nakon izbegličke krize neće biti isti, ocenio je Jakonović dodavši da promena može biti na bolje ukoliko upravljamo krizom.
“U različitosti je bogatstvo. U još većoj različitosti je još veće bogatstvo. Želim da verujem da će tako biti”, rekao je on podvukavši da je za rešavanje aktuelne krize neophodna prekogranična i međunarodna saradnja.
Posao institucija za zastitu ljudskih prava je da se pobrinu da nijedno ljudsko biće, bez obzira na okolnosti, ne bude obespravljeno i da nijedan život ne bude žrtvovan, rekao je on dodajući da se ljudska prava moraju poštovati bez obzira na boju kože i pripadnost religiji.
Janković se, tom prilikom, osvrnuo i na terorističke napade u Parizu i Maliju, kao i na obaranje ruskog aviona iznad Sinaja u Egiptu i zatražio od učesnika skupa da minutom ćutanja odaju počast svim žrtvama, što su oni i učnili.
Direktor Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a Mihael Georg Link istakao je da je prema izbeglicama važno ponašati se kao prema ljudskim bićima i zahvalio Srbiji jer je, kako je rekao, tako i postupala.
On je dodao da nezavisne institucije, među kojima je i ombudsman, imaju važnu ulogu u zaštiti izbeglica i migranata.
Link se saglasio sa Jankovićem da ne treba mešati izbeglice i migrante sa teroristima naglasivši da većina većina njih beži od iste vrste terora koji se desio u Parizu, kao i da podizanje ograda neće rešiti aktuelnu krizu.
“Treba da se ponašamo prema njima kao prema ljudskim bicima koja beže od situacije u kojoj ne mogu da žive i nađemo pristup fokusiran na ljudska prava kada se bavimo izbegličkom krizom”, rekao je on.
Podsetivši da su svih 57 država članica OEBS potpisale “jasnu posvećenost” da se prema izbeglicama i migrantima ponašaju kao prema ljudskim bićima, Link je istakao da je Srbija to već uradila i izrazio nadu da će nastaviti tako da čini i u budućnosti.
“Nije samo vlada ta koja se ponasa kao prema ljudskim bićima već i stanovništvo”, rekao je on naglasivši da je posebno značajna uloga civilnog društva koje je pružilo pomoć izbeglicama i pronašlo im utočista.
Stalna kooridnatorka Ujedinjenih nacija i stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Irena Vojačkova-Solorano ocenila je da je Srbija bila jedna od retkih država koja je uradila pravu stvar pokušavši da registruje sve koji prelaze granicu.
“Svaka osoba ima pravo na identitet. To su neke druge zemlje prenebregle. Srbija ne samo da je registrovala ljude, u skladu sa raspoloživim kapacitetima, već je podigla svoje kapacitete. Srbija je sada u mogućnosti da registruje i identifikuje lica koja prelaze granicu”, istakla je ona.
Prema njenim rečima, Srbija je na najvišem nivou pokazala podršku svemu što je potrebno da se uvede red, i pruži pomoć ljudima bez obzira da li su u tranzitu ili žele da ostanu, kao i da su građani od prvog dana pružali pomoć izbeglicama i migrantima.
“Građani su pružili sklonište, hranu, vodu, vodili računa o deci. Pružili svu moguću pomoć. Čini se da se građani Srbije nisu umorili podržavajući druge”, rekla je Solorano naglasivši da je i Vlada Srbije puno pomogla.
Izvršna direktorka Fondacije za otvoreno društvo Jadranka Jeličić rekla je da uprkos svim pravnim normama – domaćim i međunarodnim, kao i u pređašnjim prilikama, od kada smo svedoci učestalih terorističkih napada uverili smo se da uprkos svemu tome takve scene i akti mogu da imaju negativne posledice na liberalizam i demokratske vrednosti, a da ljudska prava i građanske slobode često mogu biti prve žrtve.