“U saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije analizirali smo sva sredstava koje nam stoje na raspolaganju i organizovali prvu konferenciju donatora razvojne pomoći. Fond je namenjen i zemljama članicama i kandidatima za sanaciju posledica elementarnih nepogoda. Koristile su ga brojne zemlje tokom 12 godina, otkako je uspostavljen.
Za 2014. ukupan iznos novca Fonda je 500 miliona evra, nekada je bio i duplo veći iznos. Nerazumevanje koje pominjete nastalo je usled pogrešne interpretacije da je nama na raspolaganju toliki iznos, a naravno da nije. Preduslov je da šteta bude iznad 0,64 odsto BDP-a, što u našem slučaju znači da šteta mora biti veća od 175 miliona evra. Evidentno smo, nažalost, taj iznos štete premašili i kandidovali se za povlačenje sredstava iz Fonda. Iznos koji mi možemo da dobijemo zavisi od procene ukupne štete i obračunava se premajasno utvrđenoj metodologiji. Na nama je da u roku od 12 nedelja popunimo aplikaciju u kojoj ćemo navesti detaljan i tačan opis i procenu štete.
Vi i gospodin Dačić ste bili u Briselu. Kako su vaši sagovornici primili informacije koje ste im preneli i šta je dogovoreno?
Komesar za regionalni razvoj g-dinJohanes Han nam je poručio da će i oni sa svoje strane ubrzati procedure. Evropska komisija predlog daje Savetu EU i Evropskom parlamentu na odobrenje. Mi planiramo da do jula podnesemo aplikaciju i da nam već u septembru odobre sredstva. Važno je naglasiti da koliki god iznos bude, a neće biti mali, nama znači mnogo jer se radi o bespovratnim sredstvima.
Sada se vidi koliko je bio značajan proces evrointegracija i sticanje statusa kandidata, jer da nismo kandidat ne bismo mogli da konkurišemo. Prema Pravilima Fonda solidarnosti u procenu štete ulazi sve i svi vidovi privatne imovine, kao i kapaciteti koji su trošeni za evakuaciju, sanaciju, ali novac se može trošiti isključivo na obnovu infrastrukture – puteva, vodovoda, energetskih postrojenja – za obnovu škola, bolnica, čišćenje terena i za privremeni smeštaj onih koji su ostali bez kuća. A nama su baš u infrastrukturi ogromni gubici, ta obnova je preduslov da se krene u obnovu kuća i privatnih objekata.
Drugi kanal za doticanje novca su IPA fondovi. Koji su mehanizmi povlačenja tog novca?
Zaista postoje značajna sredstva koja možemo da povučemo iz onoga što nije realizovano iz pretpristupnih IPA fondova za 2011, 2012. i 2013. To su uglavnom ugovori koji nisu potpisani zbog raznih administrativnih prepreka kao što su nedostatak dozvola, eksproprijacije itd, što je inače dugo boljka našeg sistema, ali i iz nekih ušteda ostvarenih po osnovu povoljnijih ponuda na tenderima.
Početkom juna kao Nacionalni koordinator IPA fondova potpisaću ugovor za IPA 2013.i tu ćemo imati nekih sredstava koje možemo da preusmerimo. Postoje i projekti prekogranične saradnje koji mogu da se preusmere na brzu sanaciju u pograničnim područjima sa Hrvatskom i BiH koja su pogođena poplavama. Napominjem da su ovo sredstva koja možemo da povučemo relativno brzo, već tokom leta. Stoji nam i mogućnost da sad, u fazi programiranja IPA 2014, značajan deo sredstava preusmerimo u sanaciju od poplava i za to smo dobili pozitivan signal od EU. Ta takođe bespovratna sredstva moći ćemo da koristimo od iduće godine. Reč je o desetinama miliona evra koje ćemo relativno brzo moći da koristimo za prioritete za saniranje i obnovu.
Imate li informacija o pojedinačnoj pomoći članica EU i na koji će način saradnja ubuduće biti intenzivirana?
Članice EU su pokazale izuzetan stepen solidarnosti, pomoć i ponude za pomoć stizale su od gotovo svih tih zemalja. Kada govorimo o međunarodnoj bilateralnoj razvojnoj pomoći, Kancelarija za evropske integracije će nakon razgovora sa svim državama koje su deo donatorske zajednice,napraviti presek mogućnosti za finansiranje prioriteta iz Plana obnove. Mnoge države su već najavile da će preusmeriti deo sredstava ili odobriti nova za obnovu poplavljenih područja, u prvom planu su članice EU, ali i Norveška i SAD.
U Briselu je krajem prošle nedelje održan skrining o medijima, čime su nastavljeni razgovori vezani za pristupne pregovore. Možete li dati okvirni rok za otvaranje poglavlja?
U Briselu je 22. i 23. maja održan eksplanatorni skrining za poglavlje 10–Informaciono društvo i mediji. Evropska komisija je predstavila propise EU koji pokrivaju spektar tema iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i audiovizuelne politike, kao što su: Digitalna agenda za Evropu, pitanja od značaja za rad regulatornog tela u oblasti elektronskih komunikacija, pitanja vezana za radio spektar i internet domene, bezbednost na Internetu, e-Uprava, elektronska trgovina, uslovni pristup, zaštita maloletnika, pružanje medijskih i audiovizuelnih usluga u skladu sa EU standardima i drugo.
Nakon ovog sastanka uslediće novi skup na bilateralnom skriningu u Briselu,kada će naša strana predstaviti stanje regulative. Nakon toga Komisija priprema izveštaj o skriningu o kojem će raspravljati sve države članice EU i koji će sadržati i ocenu kada će Srbija biti spremna da otvori ovo poglavlje. Dobro je poznato šta mora da se uradi kako bismospremno dočekali otvaranje pregovora – a to je usvajanje seta medijskih zakona koji će na pravno celishodan način odgovoriti na neka od važnih pitanja kao što su vlasništvo u medijima i uloga države, curenje informacija, zaštita podataka o ličnosti, uređivanjerada javnih servisa, tržišni uslovi pod kojima mediji moraju funkcionisati i druga pitanja.