Mnogi u Srbiji prvi put su za alternativne kazne čuli onog dana kada je najavljeno stavljanje elektronske narukvice na nogu Svetlane Ražnatović.
Za većinu građana zatvor je jedino razumno mesto za osuđenike, bez obzira na težinu zločina i kazne. Osim kada sami dospeju do zatvora ili odu u posetu nekom dragom, ne razmišljaju o tome da je odlazak u zatvor najčešće siguran ulazak u začarani krug kriminaliteta. Polazeći za svetskim iskustvima, pre dve godine Srbija je uvela i alternativne kazne, kućni zatvor, rad u javnom interesu.
OBIČAN ZATVORSKI DAN: Običan zatvorski dan počinje u 6 sati ujutro kada je buđenje svih zatvorenika u Srbiji. Slede spremanje kreveta i doručak. Osuđenik ima pravo na dva sata šetnje i fizičku aktivnost u grupama. Može da koristi sportske terene i sprave koje ima svaki zatvor. Osuđenici u Zabeli imaju i olimpijski bazen. Na zatvorski posao mogu, ali ne moraju da idu. Ručak je obično oko 13, a povečerje je u 22 sata. Svaki osuđenik ima pravo na lekarsku negu i ispoljavanje verskih uverenja, a hrana koja mu se servira ne sme biti manje kalorijske vrednosti od 12,500 džula.
Kontakt sa spoljnim svetom je ograničen. Pravo na posete imaju jednom nedeljno oni koji se nalaze u zatvoru otvorenog tipa, dva puta mesečno u zatvoru poluotvorenog tipa. Osuđenici u zatvorenim i posebnim odeljenjima posete mogu da prime samo jednom mesečno.
MOBILNI TELEFONI I OSTALA ZABRANJENA ROBA: Zbog ograničenog kontakta sa spoljnim svetom mobilni telefon u zatvoru znači – slobodu. Prilikom rutinskog pregleda soba i toaleta ova spravica nalažena je na najmaštovitijim mestima. Jedan mobilni telefon pronađen je iza držača za sapun pored tuša.
Zatvorenici buše zidove kako bi sakrili telefon ili ga ubacuju u daske od kreveta ili stolova. Ipak, osnovno pitanje je kako telefon dospe do zatvorenika kada je zabranjena roba. “U zatvoru sve može da se nabavi, kao i na slobodi, samo po višoj ceni”, deviza je koju znaju i u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Redovnim pregledima nađe se po nekoliko ovih spravica. Jedan od načina je telefon u patikama ili cipelama. Posetilac kupi isti par patika kao onaj koji nosi osuđenik. Tokom posete neprimetno zamene patike. Koliko je ova spravica važna pokazuje i primer osuđenika koji je u anusu pokušao da unese telefon kada se javio na izdržavanje kazne.
(Ostatak teksta pročitajte u štampanom izdanju)