Na okruglom stolu “Kako žive, u šta veruju i čemu se nadaju mladi u Srbiji?”, koji su organizovali SeConS grupa za razvojnu inicijativu i Friedrić Ebert fondacija, predstavljeni su rezultati tog istraživanja.
Koautorka istraživanja i studije Dragana Stanojevića kazala je da četvrtina stabilno zaposlenih i petina mladih koji istovremeno rade i školuju se rade više od 50 sati nedeljno, često bez nadoknade za prekovremeni rad.
Ona je dodala da 7,4 odsto mladih u Srbiji istovremeno radi i školuje se, a nefleksibilnost sistema obrazovanja čini dve trećine mladih u velikoj meri materijalno zavisnim od roditelja.
Koautorka istraživanja i studije Smiljka Tomanović kazala je da je obrazovna nejednakost među mladima u Srbiji očigledna i da se generacijski prenosi.
“Mlada osoba čiji roditelji imaju završenu osnovnu školu ima 4,2 puta manju mogućnost da završi srednju školu, a čak 79 puta manju mogućnost da stekne više ili visoko obrazovanje”, kazala je ona.
Istraživanje koje je tokom 2015. godine SeConS grupa za razvojnu inicijativu sprovela na reprezentativnom uzorku u Srbiji pokazalo je da je stepen formalnog učešća mladih u politici, pre svega iskazan kroz članstvo u političkim partijama, među najvišim u Evropi.
Pretpostavlja se da je to članstvo instrumentalno, s ciljem lakšeg pronalaženja posla, s obzirom da su mladi pretežno pasivni, a ne aktivni članovi stranaka.
“Mladi u Srbiji su gotovo ujednačeno pozicionirani na skali levica-desnica. Najviše veruju vojsci i verskim organizacijama, a manje političkim institucijama – skupštini, vladi i političkim partijama”, piše u saopštenju.
“Istraživanje: Svaka druga mlada osoba u Srbiji nema posao…”
… – Pa, kad bolje razmislite – i šta će im posao? – Imaju “Crvenu zvezdu”, imaju “Partizan”, znaju da se na dvoru srBskog cara Dušana jelo zlatnim escajgom (dok su engleski kraljevi toga doba to radili – prstima), znaju da smo najbolji “u okruženju i šire”, a i da “nam niko ništa ne može – jasči smo od sudbine…” (što zapeva onaj onomad u Banjaluci)!