Razgovarala: Jelka Jovanović
Srbija je jedina zemlja nečlanica Evropske unije u kojoj se meri Indeks rodne ravnopravnosti i sama se prijavila za taj značajan posao. Prve rezultate početkom sedmice u Beogradu predstavila je direktorka Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost Virdžinija Langbak.
“Srbija je u ovom trenutku veoma dobar primer i pokazuje šta sve može da se uradi ako politička volja postoji. Znam da Srbija ima Strategiju razvoja rodne ravnopravnosti do 2020, kroz koju su predviđene mnoge mere za poboljšanje stanja i uvođenje principa rodne ravnopravnosti. U takvoj situaciji je veoma dobro imati Indeks. On je tako napravljen da se može primeniti u svim oblastima i posebno u onima u kojima se analizira uspešnost sprovođenja. Kad smo razvijali Indeks trudili smo se da bude smislen i jednostavan, pogodan za korišćenje i on zaista to jeste”, kaže Virdžinija Langbak za Novi magazin i naglašava: “Indeks omogućava Srbiji da se poredi sa drugim evropskim zemljama.”
*Možete li nam dati kratku analizu gde Srbija kasni u odnosu na EU gde je, možda, u prednosti?
U mnogim oblastima Srbija je bolja od evropskog proseka, spada u prvih deset zemalja. Recimo, žene su veoma zastupljene u procesu donošenja političkih odluka, takođe su vrlo prisutne u bankarstvu. Interesantna oblast su javna preduzeća, posebno zbog debate da li treba uvesti kvote za zapošljavanje žena. To me podseća na situaciju u Italiji pre nekoliko godina kada smo uvodili Indeks i jedna od stvari koja je bila na dnevnom redu su kvote u javnim preduzećima. Nisu uvedene, ali je rasprava bila toliko živa i usijana da je rezultat bio čak i bolji nego da su uvedene kvote – promenjen je način razmišljanja.
Slabe strane su prevashodno nepovoljno radno okruženje za žene, potrebno je imati više senzibilnosti u raspodeli radnog vremena, omogućiti ravnotežu u satima između onoga što je posao i brige o porodici i kući. Naravno, to važi i za žene i za muškarce, ali ako poredimo satnice, žene u Srbiji mnogo više vremena troše na kućne poslove nego muškarci. Malo je bolja situacija, bolji balans kada se analizira briga o deci, pošto su muškarci tu uključeniji, ali kada se sve svede, zaključak je da su žene vrlo malo slobodne. Potrebno je mnogo raditi na promeni stereotipa o “muškim” i “ženskim” poslovima.
U domenu zapošljavanja takođe je loša situacija, znamo da je u Srbiji nezaposlenost velika, ali među ženama je veća nego među muškarcima i Strategija bi trebalo time posebno da se pozabavi. Jasno je da žena koja nema posao nije nezavisna.
*Kada se govori o napretku kaže se razvijeni sever i jug koji zaostaje. Da li to važi i za rodnu ravnopravnost, čime je uslovljeno i može li veće učešće žena u javnom životu, posebno upravljanju javnim poslovima, ubrzati promene?
Ne bih prihvatila epitet “nerazvijeni” kada se opisuje jug, jednostavno zemlje imaju različite tradicije, različito nasleđe i prioritete u svom kulturnom životu.
Prema svim našim pokazateljima, naravno, sever je daleko najrazvijeniji u Evropi, zatim ide Holandija. To je tako od samog početka života, od rađanja dece, pa se to posle preliva na sve druge oblasti života i rada. U mnogim zemljama kad se dete rodi razmišlja se o bojama odelaca, da li devojčicama dati samo lutke za igru, a ideja je da se od tog nultog trenutka ne pravi segregacija, da i muškoj i ženskoj deci stvari budu podjednako dostupne. U nekim društvima je tradicija učiti devojčice od malena da kuvaju da im to posle bude uobičajeno. Naravno da sve to utiče na rodnu ravnopravnost.
Ali, kažem, Srbija je u nekim domenima odmakla, kao što je, recimo, u kreiraju budžeta, to je izuzetno važno – ako samo jedna grupacija u društvu izglasava budžet i vodi računa o trošenju, onda ne možemo govoriti o jednakosti. Zato je bitan taj paritet u donošenju odluka u javnom životu. Ali, sa druge strane, ne možete očekivati od jednog dela društva koje nema iskustva u nekom poslu da može donositi dobre odluke, zato je važno napraviti balans u svakoj situaciji, pa i u ovoj.
*Ženska parlamentarna mreža u Srbiji, koja okuplja sve poslanice, nedavno je prvi put uspela da u budžet ubaci i nekoliko amandmana zasnovanih na rodnom principu.
Veoma je dobro da postoje takve stvari, ako ih nema javnost zaboravi. U Srbiji je još bolji pokazatelj to što je reč o parlamentarnoj grupaciji koja pokriva čitav politički spektar, što pokazuje da je problematika prepoznata i da postoji konsenzus.
To me je podsetilo na jedan drugi problem – u Evropi dečaci sve češće napuštaju školu, pa se u mnogim zemljama razvija nova politika, predviđa se i budžet za mehanizme kojima će dečaci biti podstaknuti da nastave školovanje. Tako treba posmatrati stvari, videti ima li za devojčice posebnih potreba u kreiranju budžeta. Kada se budžet kreira na principu rodne ravnopravnosti mnogo se lakše mere i rezultati, uspešnost politike.
*Obrazovanje je od ključnog značaja za postizanje tog društvenog, kako kažete, balansa. Koju biste zemlju izdvojili kao primer ravnopravnog odnosa prema učenicima i učenicama?
Opet se vraćamo na skandinavske zemlje, nordijske, ali teško je reći u kojoj su zemlji dečaci i devojčice potpuno ravnopravni. Zavisno od tradicije i kulture, različiti su i pristupi obrazovanju i bavljenju decom. U skandinavskim zemljama, mi se odavno time bavimo, učitelji prolaze obuku iz rodne ravnopravnosti, naučeni su od samog početka da o tome vode računa. U Austriji i Nemačkoj imaju dane dečaka i devojčica, pokušavaju deci od početka da objasne da nema tradicionalnih muških i ženskih uloga i profesija, da i devojčice ne moraju da budu samo umetnice ili medicinske sestre, već da mogu da rade u tehnici. Isto važi i za dečake.
Situaciju u obrazovanju nismo detaljno razmatrali zato što je to domen nacionalne odgovornosti zemalja članica.
*Pomenuta Ženska parlamentarna mreža planira da predloži sistem kvota za izvršnu vlast, isti kao za Skupštinu – svaki treći predstavnik u Vladi i Vladinim telima da bude iz manje zastupljenog pola. Jesu li kvote dobar način jačanja pozicije žene u društvu?
Kvote su u ovom trenutku dobra stvar, ali one su privremena mera, važne dok jedno društvo ne dostigne zrelost, a kada se dostigne puna svest o rodnoj ravnopravnosti neće biti potrebne.
Sa druge strane, može se postaviti pitanje zašto ne bi bilo kvota i za muškarce, da u nekom poslu ima 40 odsto muškaraca, 40 odsto žena, a preostalih 20 da budu slobodni, pa koga izaberu? Na taj se način situacija drastično menja, jer kad imate kvote samo za žene to podrazumeva posebne kriterijume, dok za muškarce nema kriterijuma, podrazumeva se da su oni dobri. Ako ima kvote za oba pola, onda postoje kriterijumi za oba pola. A ako su žene ravnopravne, čemu kvote i posebni kriterijumi? Pretpostavlja se unapred da žene nešto ne znaju da rade.
U razvijenim zemljama društvo je naprednije, žene su jednake, unapred se zna da su sposobne da neki posao urade podjednako dobro kao muškarci.
*Prema podacima poverenice za zaštitu ravnopravnosti, najviše žalbi je u radnoj sferi, tu je diskriminacija češća prema ženama nego prema muškarcima, posebno kada je reč o višestruko ugroženim grupama. Na koji se način može u toj oblasti smanjiti diskriminacija?
To je složeno pitanje, u indeks za Srbiju ga još nismo uveli, ali to je prilično problematično i u Evropskoj uniji, posebno kada je sticaj okolnosti višestruke ugroženosti. Recimo, starija žena je više ugrožena nego stariji muškarac, žena sa invaliditetom je u težoj situaciji nego muškarac sa invaliditetom, Romkinja je u gorem položaju nego Romi, verovatno isto važi i za pripadnice LGBT populacije. Još se rade analize i pokušavamo da nađemo uzroke, posebno kada se parametri preklapaju, ali ne mogu da kažem ni za jednu zemlju EU da su ta pitanja rešena. Naravno, prvo je potrebno imati odgovarajuće zakone, zatim ljude zainteresovati za njih, oformiti tela koja će štititi ugrožene. To rade sve zemlje.
*Manje zarade za isti posao i znatno manje žena na vrhu poslovne piramide karakteristika su Srbije. Vi ste naveli bankarstvo kao dobar primer, ali to je delimično tačno – banke su pune žena, ali na vrhu piramide su samo dve.
Da, slično je i u EU, a u samo jednoj od 28 zemalja žena je guvernerka, kao u Srbiji. U svih 28 zemalja je slična situaciju u korporativnom svetu. Jedna interesantna inicijativa, da se uvedu kvote u zapošljavanju u svim kompanijama koje se kotiraju na berzi, izazvala je živu debatu. Evropska komisija nije finalizovala direktivu, ali toliko je bilo rasprave da je u velikim preduzećima stanje bolje za 8,9 odsto!
U Srbiji je takođe radno okruženje nepovoljnije za žene, što otežava karijerno napredovanje i dolazak na vrh. Ali, ako pogledate bolje videćete da se žene koje ozbiljno kreću u posao radije opredeljuju za mala i srednja preduzeća, jer tu mogu lakše da uspostave ravnotežu u radnom vremenu.
(Intervju je deo projekt “Socijalni dijalog u Srbiji – razgovor gluvih”, koji se sufinansira sredstvima Ministarstva kulture i informisanja)