O tome najbolje govori podatak da smo na začelju evropske liste po broju donora i po broju transplantacija, kaže za Novi magazin Sanda Savić iz “Hemofarm fondacije” i objašnjava: “Razmišljali smo kako da napravimo korak dalje. U kampanji ‘Produži život’ do sada je prikazivan mali broj srećnih ljudi koji su dobili organ i kojima je uspešno izvršena transplantacija. To je kod ljudi izazivalo trenutnu emociju, ali nije ih prodrmalo na način da razmisle i donesu odluku da li će zaveštati svoje organe ili ne.”
*Sada su u fokusu oni koji čekaju?
Uz pomoć agencije Sači i Sači, koja je kreator kampanje, obrnuli smo priču, hoćemo ljudima da pokažemo da među nama postoje oni koji su na najstrašnijim listama čekanja, listama čekanja na život. Prema zvaničnoj statistici u Srbiji ih je više od hiljadu, procene lekara su da ih je mnogo, mnogo više. Svako od nas može da se nađe na toj listi i važno je da ljudi znaju da su višestruko veće šanse da se nađete na listi čekanja za organ nego da budete donor.
Dakle, ovo je priča i o primaocima i o donorima, ukoliko nas bude dovoljno – a trebalo bi da imamo oko dva miliona potencijalnih donora – više neće biti lista čekanja. Kampanja “Najvažniji poziv u životu” poziva sve nas da donesemo odluku koja praktično znači i bitku za život posle života.
*Jedan od ciljeva kampanje je podrška promeni zakona, kojom bismo svi bili donori, izuzev ako to ne želimo.
Tako je. U pripremi je novi zakon o transplantaciji organa, verovatno će biti usvojen taj model pretpostavljene saglasnosti zato što je on u većini evropskih zemalja doneo najbolji uspeh. Nama najbliža je Hrvatska, zemlja koja je u vrhu evropske liste po broju obavljenih transplantacija, Španija je broj jedan. Obično ljudi pitaju kako to Španija i Hrvatska, kako je to Katolička crkva rešila? Sve verske zajednice ovog sveta podržavaju ideju o zaveštanju organa, takođe i Srpska pravoslavna crkva smatra da je to čin dobročinstva i krajnje ljubavi prema čoveku. To je izuzetno bitno i nastojaćemo da se u nastavku kampanje čuje i glas crkve i svih autoriteta.
Mi smo još u fazi osnovnih informacija, postoji mnogo predrasuda, mnogo pitanja na koja bi trebalo da damo odgovore, počevši od onoga “ne prizivaj!”, “ako potpišem donorsku karticu nešto će mi se sigurno desiti”, a mnoge dileme se tiču poverenja u institucije države. Na tome mora mnogo da se radi, mi sa svojim partnerima iz Uprave za biomedicinu i lekarima sa VMA gde god možemo organizujemo predavanja da bi ljudi mogli da se informišu i donesu odluku.
*Jeste li zadovoljni odzivom medija, ne na plaćeni deo kampanje nego interesovanjem za temu?
Prezadovoljni smo reakcijom medija. Organizovali smo i predavanja po nekim medijskim kućama da bismo novinarima i urednicima objasnili temu. “Najvažniji poziv u životu” tog šestog dana kada smo otkrili o čemu se radi bio je izuzetno propraćen. Smatramo da dok to ne postane pozicionirano kao tema od najvećeg društvenog značaja u medijima, ništa ne možemo uraditi.
Takođe su vrlo aktivne bile i društvene mreže, tu odmah dobijete fidbek, vidite kao ljudi reaguju i uglavnom su komentari bili veoma pozitivni. Oni koje možemo uslovno svrstati u negativne postavljaju pitanja nepoverenja u institucije države, šta će biti sa organom, znači li to da potpisnika kartice neće lečiti nego mu uzeti organe, ko su ljudi koji učestvuju u tome. Ali, kada lekari objasne procedure i koliko ogroman tim ljudi učestvuje, dileme padaju u vodu.
Izuzetno značajno bilo je i učešće Telekoma u kampanji; praktično nema pozvanog čoveka koji nije saslušao čitavu poruku. Bile su to poruke ljudi koji čekaju organe.
*Jeste li razmišljali o uključivanju Ministarstva prosvete, da se deci fakultativno od malih nogu objašnjava donorstvo?
Bez edukacije ništa nećemo uraditi. Najlakše i, naravno, najlepše je raditi s mladima, deca svih uzrasta i tinejdžeri fantastično su razumeli temu, nemaju problem, nisu još izgradili predrasude. Mnogi se javljaju da budu volonteri, tako da bez uključivanja obrazovnog sistema dugoročno nećemo moći mnogo da uradimo. Ovo je jedan trenutak, jedna kampanja, možda će usvajanjem zakona biti pomaka, verujemo da će biti, ali i dalje je to samo početak. Ovo je tema o kojoj mora stalno da se govori dok društvo ne dođe do svesti da je donorstvo ne samo prihvatljivo nego nešto što se podrazumeva.