Razgovarao: Mijat Lakićević
Ne pamti se da je nečiji izbor za profesora (redovnog ili vanrednog svejedno) zaokupio takvu pažnju medija kao što se to desilo Dušanu Pavloviću, čoveku kome inače medijska eskponiranost nije strana stvar. Nedavno je, naime, propao i četvrti pokušaj da Pavlović bude izabran za redovnog profesora Fakulteta političkih nauka na predmetu Savremena politička ekonomija
Na pitanje kako je to moguće i o čemu se zapravo tu radi, Pavlović daje poprilično „neutralan“ odgovor. „Način izbora je takav da o izboru nekog kandidata u zvanje redovnog profesora odlučuju samo ljudi sa istim statusom, dakle redovni profesori. U konkretnom slučaju, svaki put kada je zakazivana sednica jedna grupica od njih, recimo, 7-8 namerno, organizovano, nije dolazila. To nije teško utvrditi pošto se oni redovno ne pojavljuju. Pošto se uvek dešava da neki drugi profesori objektivno budu sprečeni, a ima i onih koji na te sednice ne dolaze nikada, nije bilo kvoruma, tako da nije moglo da se odlučuje
Koliko je ljudi nedostajalo na tim sednicama?
Prvi put ih je za kvorum nedostajalo troje, drugi put dvoje, treći put samo jedno. Poslednji put ih je falilo više od troje, ne znam tačan broj.
Kako je moguće da ljudi ne dolaze, to je radna obaveza?
Da, to je radna obaveza, kao predavanja, ispiti i slično.
Šta će se dalje dešavati, čulo se da bivši dekan Ilija Vujačić priprema neko rešenje?
Sačekaću da se skupi kvorum i da ljudi konačno odlučuju. To je jedna moguća varijanta. Druga varijanta, koja bi bila elegantnija i rešila problem za pet minuta, jeste da se promeni poslovnik, tj. odredbe o glasanju. Trebalo bi omogućiti ljudima koji su sprečeni da dođu na sednicu da mogu da kovertiraju ili deponuju svoj glas kod dekana, njihov glas bi se takođe uračunao u kvorum, što bi onda omogućilo da se cela ova stvar završi.
Bilo da glasaju pozitivno ili negativno?
Naravno, ni moja niti je bilo čija želja da se glasa pozitivno. Ja želim samo da se ova procedura završi na pravno valjan način. Uzgred, mogućnost „kovertiranog glasa“ je ranije, tokom osamdesetih i devedesetih, postojala na Fakultetu, sad vidimo da ne bi bilo loše da se ona vrati.
Da li iza ovoga stoje neki politički razlozi?
Uvek je moguće da postoje neki razlozi koji su politički, pošto sam ja bio jedno vreme politički aktivan i u javnosti sam se često pojavljivao, ali u ovoj situaciji nemam naznaka da se radi o tome.
Mislim da se prosto radi o tome da postoji jedan broj ljudi koji ne žele da me vide na fakultetu, koji imaju nešto protiv mene lično, pošto stručno nikada nismo dolazili u sukobe. To su uglavnom ti ljudi koji svaku put ne dolaze.
Lični animoziteti?
Da, a procedura je takva da omogućava da ti lični animoziteti nekoga ugrožavaju profesionalno. Vi možete da se sa nekim ne volite, da se mrzite s nekim i tako dalje, ali to ne bi smelo da se koristi kao proceduralno sredstvo i ugrožavanje nečije profesionalne i životne egzistencije.
Dobro, ali na početku izborne procedure postojala je jedna pravna začkoljica, odnosno formalno pravna mogućnost za obaranje kandidature knjiga koju ste objavili nije imala tri recenzenta?
Da, to je bilo na prvom konkursu, ovo je drugi. U jednom Pravilniku zaista postoji taj zahtev, ali taj pravilnik zapravo važi za naučne institute, a ne za fakultete i na fakultetima, pa i na našem, nije se ni primenjivao. Ali, bez obzira, ja sam u međuvremenu obezbedio i trećeg recenzenta i objavio novo izdanje knjige tako da je ta primedba otklonjena.
Znači, u suštini, sada više nema nikakvih zakonskih prepreka za vaš izvor za redovnog profesora?
To je ključno. I trebalo bi da bude jedino merodavno. Prema Zakonu o visokom obrazovanju, prema Statutu Beogradskog univerziteta i prema Pravilniku koji detaljnije specifikuje koje uslove treba zadovoljiti, ja ispunjavam sve uslove za izbor u zvanje redovnog profesora. To su tekstovi objavljeni u časopisima, učešće na konferencijama, jedna knjiga, uređivanje časopisa, uređivanje zbornika itd. Ja sve to imam pokriveno, pa i znatno više od zakonskog minimuma. Primedba da nemam doktorat iz naučne oblasti za koju se biram je besmislena, jer to nije zakonski uslov. Pošto ne postoji više nikakav pravni osnov da nekome sporite izbor u zvanje redovnog profesora, onda se pravi sabotaža ovakve vrste, ne dolazi se na sednice i onda oni koji hoće da glasaju ne mogu da glasaju.
Faktički uopšte nije bilo glasanja zato što nema kvoruma.
Održane su, kao što sam rekao, do sada četiri sednice, ni na jednoj nije moglo da se pristupi glasanju.
Zanimljivo je da niko i ne pominje izbornu komisiju, pretpostavljam ipak da je njen stav pozitivan.
Naravno, postoji pozitivan izveštaj komisije. Komisija koja se sastoji od stručnih ljudi za tu naučnu oblast, četvoro potpisnika tog referata, zaključili su, pregledavši moje radove, da ja ispunjavam sve uslove za radovonog profesora.
Ko su članovi komisije?
Članovi komisije su profesori Branko Vasiljević i Živojin Rakočević sa Političkih nauka, Aleksandra Jovanović sa Pravnog i Aleksandar Živković sa Ekonomskog fakulteta. Po zakonu, makar jedan član komisije mora da bude izvan matičnog fakulteta. U mojoj komisiji ima ih dvoje.
Uobičajeno je da se izveštaj komisije takoreći automatski usvaja.
U 99,9 odsto slučajeva to i teče tako. Komisija predloži i Veće uvek glasa „za“. Ja i ne tražim da se automatski glasa „za“. Ako ima onih koji su protiv, bilo bi fer, blago rečeno, da dođu na sednicu i ta javno saopšte zašto su protiv. Ali, oni samo ne dolaze na sastanke, i time onemogućavaju da se sakupi broj ljudi potreban za odlučivanje.
Koliko je profesora potrebno za kvorum?
Na FPN-u ima 38 redovnih profesora, kvorum je dakle, ako se ne varam, 25. Moram da kažem, mislim da sam to propustio, na svim dosadašnjim sastancima, ja sam imao i više glasova nego što je potrebno, jer bi praktično svi koji su došli glasali za moj izbor. Ali, u svakom slučaju, ono što želim jeste samo da se sednica održi i da se omogući njen normalan rad.
Pogledajte intervju: